У Старом Броду код Вишеграда у суботу 7. септембра обиљежено је 77 година од страдања више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије, које су у Старом Броду и Милошевићима побиле усташе Јуре Францетића. Усташке јединице, предвођене Јуром Францетићем, покренуле су у прољеће 1942. године офанзиву са намјером да протјерају и побију српско становништво из источног дијела БиХ како би остварили свој циљ – границу Независне Државе Хрватске на Дрини. Током ове офанзиве, мучки је убијено више од 6.000 Срба са подручја Сарајева, Сокоца, Олова, Кладња, Рогатице, Хан Пијеска и Вишеграда, који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији. У мјесту Стари Брод је током 2008. године подигнуто обиљежје у знак сјећања на овај злочин. У плочама од камена су уклесана имена убијених. Нешто касније, у мају 2010. године започета је градња спомен капеле и звонаре. Спасоје Албијанић је финансирао изградњу Спомен-музеја старобродским жртвама. Споменик носи симболику страдања дјеце и њихових породица – рекао је Албијанић у обраћању, те објаснио да о великом страдању свједоче скулпутре које су постављене у ријеку Дрину, и у музеју.
Вајар скулптура је академски сликар Бојан Микулић, запослен у Народном позоришту Републике Српске. О свом раду на скулптурама за спомен комплекс који је урађен према пројекту архитекте Новице Мотике у Старом Броду, Бојан Милулић је рекао:
Инвеститори Дака Давидовић и Спасоје Албијанић упутили су позив за израду скулптура за спомен комплекс у Старом Броду. На позив сам се одазвао. Тада нисам знао о каквом злочину се ради. Након што сам добио посао више сам се упутио у дешавања из 1942. године. Није било тешко развити емпатију. Увијек размишљам о карактеру лика који вајам, свака скулптура има упечатљиву емоцију на лицу, страх, бол, нада, безнађе, бијес и смрт, тако да је поред велике количине, вајање било веома захтјевно због гримаса и анатомије која је на већини скулптура у ставовима грча, што се најбоље види на шакама које није ништа лакше урадити од лица. Имао сам свега седам мјесеци за израду тридесетак скулптура, тако да сам радио око четрнаест сати дневно. У атељеу Народног позоришта Републике Српске сам урадио све ове скулптуре, и посебно се захваљујем управи Позоришта на подршци. Нагласио бих да је величанствен посао урадила ливница Јанковић из Смедерава са својим вриједним радницима који исто тако нису имали радно вријеме у том периоду. Екипа горске службе спасавања из Фоче је у хладној Дрини постављала ове изузетно тешке скулптуре. Заиста треба поменути све те вриједне људе које је више водио ентузијазам него било шта друго.Овакви монументи одавно нису виђени на овим просторима“, закључио је Микулић.
Бојан Микулић је рођен у Новом Саду 6.10.1980. Дипломирао је сликарство на Академији умјетности у Бањој Луци, а магистрирао вајарство на Академији ликовних умјетности Сарајево. Самосталне изложбе је имао у Србији, Босни и Херцеговини и САД. Скулптуре које је створио трајно су постављене у Турској, САД, Србији и Босни и Херцеговини. Запослен је у Народном позоришту Републике Српске, и живи у Бањој Луци.
Званична интерент презентација Бојана Микулића
