Кроз пет испреплетаних прича смјештених у једну врелу љетну ноћ, комад отвара простор у којем се стварност и илузија стапају, а станари зграде, повезани случајношћу, губе оријентацију у времену и простору. Нестанак воде покреће радњу – ситан поремећај у свакодневици избацује ликове из рутине, приморавајући их да пређу границе познатог.

Крчаг је разбијен. Питање гласи: ко га је разбио? Ова Клајстова комедија која се игра на њемачким позорницама преко 200 година, поставља озбиљна питања која су и сада актуелна. Прикривање чињеница, борба за правду, злоупотреба судске функције те сексуална уцјена, само су неке од тема које Клајст живо осликава на сцени.

Написати овај текст било ми је, као аутору и редатељу представе Сумњиво лице Бранислава Нушића, један од тежих задатaка у овоме процесу. Није проблем јасно артикулирати разлоге због којих је Нушић актуалан и данас, проблем је артикулирати бијес и немоћ због чињенице да Нушић увијек и изнова остаје наш сувремник и да се ништа није промијенило по том питању.