Стање умањених физичких или психичких способности у нашем свијету се назива хендикепом. Јунакиња наше приче, поред физички умањених способности, посједује и пренаглашену емпатију према специфичној збирци стаклених фигура те кроз музику одлази у неки свој свијет. Са друге стране, свијет који је окружује је звјерињак егоистичних хомосапијенса лишених сваке врсте емпатије.

Александра Галина, међутим, интересује не само беда до које су стигли и у којој своје снове покушавају да остваре наши савремени понижени и увређени, већ, пре свега, они који су на таласу тих тектонских друштвених промена постали успешни, важни и уважени чланови једне нове класе (касте) нових богаташа и који су за свој вртоглави успон морали да плате страшну цену свога социјалног уздизања.

Нико од нас није сам. Нико не сме очекивати од себе да сам може све. Идеја женске солидарности је, посебно данас, врло важна. У време када се у међународном контексту велики број права ускраћује женама, када расте број фемицида у региону, када је третман жене у медијима врло проблематичан, нужно је говорити о женској солидарности.