На Великој сцени Народног позоришта Републике Српске у петак 18. октобра са почетком у 20.00 часова, премијерно ће бити изведена представа „Што те нема“… (Севдах драма), ауторке Маријане Арацки, у режији Ерола Кадића, настала у копродукцији Народног позоришта Републике Српске, Народног позоришта у Мостару, и Хрватског народног казалишта у Мостару. Сценограф представе је Драгана Пурковић Мацан, костимограф је Ивана Ристић, а музику за ову представу бирао је Ерол Кадић. Прва реприза представе је предвиђена у суботу 19. октобра са почетком у 20.00 часова.
Улоге:
Алекса Шантић: Бојан Колопић
Мара, Алексина мајка: Љиљана Чекић
Аџа, Алексин стриц: Јасмин Крпо
Перо, Алексин брат: Иван Скоко
Јефтан, Алексин брат: Ведран Вилогорац
Анка Томлиновић, Алексина љубав: Ајла Хамзић
Стјепан, Анкин отац: Шериф Аљић
Улични свирач: Елмедин Балалић – Тити
Дјечак Алекса: Алекса Круљ / Дино Спахић
Дјечак Перо: Аљоша Голо / Игор Вуховац
Запис аутора
Бесмртни севдах
У освит 1889. године, са првим бехаром, буди се песник, родољуб, ујединитељ, просветитељ… Буди се на простору и у тренутку када је бити песник, родољуб, ујединитељ и просветитељ било најтеже и најпотребније. Данас, тачно 130 година касније, „на мртвом гробу порушених нада“, сведоци смо да се песничко одрастање Алексе Шантића у културно девастираним приликама, сукоб духовног и материјалног света, побуна љубави против друштвених стега и поврх свега незаобилазне балканске прилике и неприлике с краја 19. и почетком 20. века ни по чему не разликују од наше свакодневице. У свом животу и стваралаштву Шантић је отвореног срца заговарао јединство свих словенских народа. Утолико је пораз који је доживео на личном плану трагичнији. Његов пораз – пораз је свих нас. И мада се чини да ће се борба ероса и танатоса вечито надвијати над Балканом, Шантићева визија јединства и слоге једина је визија коју треба следити и једина која улива наду да је светла будућност на овим просторима ипак могућа. Неуништив попут Старог моста, који се као феникс диже из пепела пркосно одолевајући вековима, симбол не само Мостара, већ и читавог региона, Алекса Шантић је, како га је и сам краљ Александар Карађорђевић назвао, био и остао истински „песник прошлих патњи и нових нада народних“.
Маријана Арацки