Како ухватити нешто што је непоновљиво као и сам живот? Прича о позоришту, најнеухватљивијој од свих умјетности, јединој чији дах траје само између дизања и спуштања завјесе, тешко може да се смјести у било коју форму, па и филмску. А кад та прича траје пуних деведесет година, и то у земљи у којој државе трају од данас до сутра, онда је готово немогуће. Ово је покушај да се таква прича исприча кроз успомене, сјећања, емоције више од тридесет саговорника који су живот, на овај или онај начин, везали за сцену Народног позоришта Републике Српске. Глумци, редитељи, сценографи, директори, театролози, у својим исповијестима освјетљавају прошлост, садашњост и будућност позоришне куће у центру Бањалуке. Мира Бањац, Душан Ковачевић, Петар Божовић, Цеца Бојковић и многи други драги гости се с љубављу и носталгијом сјећају рада у Бањалуци. Гордана Милиновић, Добрица Агатоновић, Ковиљка Шипка и њихове колеге подијелили су успомене из шездесетих, седамдесетих, осамдесетих, сјећали се људи и представа којих више нема. Од идиличних и мање идиличних успомена из времена самоуправног социјализма, до једне бубњаре, која је иза сцене била мјесто окупљања смрзнузих глумаца у ратним данима. Од турнеја по бившој Југославији, до играња на ратној сцени без струје. Студенти првих година Академије умјетности, данас прваци сцене, причали су о тренуцима смјене генерација, о представи Породичне приче која је донијела ново позориште у Бањалуку, а нове снаге, млади глумци, о томе какво позориште желе сутра. Том мноштву људи је заједничко само једно- бескомпромисна љубав према игри. Зато је овај филм прије свега прича о љубави.
Ауторску екипу филма чине Бранко Лазић редитељ, Јелена Којовић Тепић новинар, Љубомир Тешинић директор фотографије, Ведран Марић монтажер, Есад Бајрић извршни продуцент.
Емитовање у петак, 25. 12. 2020. у 21 час и 15 минута, на РТРС-у.