У четвртак, 8. априла, у УКЦ Републике Српске, од посљедица вируса корона, преминуо је чувени српски лингвиста Милорад Телебак.
Рођен је у Невесињу, 1942. године. Дуги низ година био је ангажован као лектор у Народном позоришту Републике Српске и на Радио телевизији Републике Српске. Члан је Комисије за фонологију и Комисије за стандардни језик у школству, администрацији, издаваштву и јавним гласилима. Члан је Удружења књижевника Српске и Удружења књижевника Србије. Објавио је више стотина текстова у језику у часпописима и листовима, припремио на стотине језичких емисија у образовном програму радија и телевизије, написао десетак популарних језичких приручника. Добитник је високог признања Матице српске, Повеље за укупан допринос његовању српске језичке културе. Предсједник Републике Српске одликовао га је Орденом Његоша за допринос култивисању српског стандардног језика и развоју језичке културе народа. За језичке приручнике које је написао, Телебак је добио књижевне награде „Свети Сава”, „Кочићево перо” и „Ступље”.
Дјела:
Говоримо српски — С лакоћом до језичке културе, (1996, 1998, 2004, 2008)
Музика ријечи — Ка говорној култури, (1999, 2001, 2004, 2009)
Правоговор — Уста нису штампарија, (2001)
Са смијехом кроз граматику, (2002, 2005)
Шта се крије иза етимологије, (2003, 2005)
Практични језички савјетник, (2004)
Како се пише — Рјечник ијекавских облика ријечи, (2010)
Како се каже, (2010)
Одвојено, спојено или са цртицом (2011)
Великим или малим словом (2012)
Језички одгонетник (2014)