У Народном позоришту Републике Српске у сриједу, 9. фебруара, са почетком у 20 часова гостује ансамбл Народног позоришта у Београду, са представом „Ожалошћена породица“ док ће сљедећег дана, 10. фебруара, бити представљен балет Народног позоришта у Београду, са балетском представом „Седам смртних грехова“ у кореографији Игора Пастора.
Улазнице по цијени од 25 КМ ће бити пуштене у продају у понедјељак, 31. 1. 2022. године.
„Ожалошћена породица“
Подјела:
- Агатон Арсић: Саша Торлаковић
- Симка: Радмила Живковић
- Сарка: Даница Максимовић
- Прока Пурић: Небојша Дугалић
- Гина: Вања Ејдус
- Танасије Димитријевић: Александар Срећковић
- Вида: Нела Михаиловић
- Др Петровић, адвокат: Павле Пекић
- Даница: Андријана Ђорђевић
- Мића: Душан Матејић
- Режија, адаптација и избор музике: Јагош Марковић
- Драматург: Молина Удовички Фотез
- Сценски говор: Љиљана Мркић Поповић
- Сценограф: Матија Вучићевић
- Костимограф: Мариа Марковић Милојев
- Дизајн звука: Владимир Петричевић
- Извршни продуцент: Вук Милетић
- Помоћник редитеља и адаптација текста: Тара Лазаревић
- Организатор: Јасмина Урошевић
Ријеч драматурга
Да је уметност ре-креирање (природе) говори нам први Аристотел у свом чувеном спису „О песничкој уметности“. Јагош Марковић ре-креира Нушићев комад и ствара представу о „ожалошћеној породици„ на почетку XXI века. Суштински се ништа није променило, каже редитељ. И данас су чланови ове породице похлепни, грамзиви, превртљиви, саможиви, лицемерни… Суштински се ништа није променило, а споља понешто. И чим се подигне завеса имамо слику света о коме је реч. То су представници власти, естраде, контраверзног бизниса – самозване величине у пуном сјају и беди сопствене црнине. У својој бриткој анализи и прецизној ре-креацији редитељ иде до краја, до самог дна витализма чланова ове фамилије. Низом монументалних и надахнутих слика прича причу. А то чини с љубављу и емпатијом, не осуђујући их и указујући нам да зрно душе и зраци светлости духа и даље у њима постоје. То што је имовина постала њихов једини апсолут и што су спремни зубима да се кољу не би ли стекли још више, не значи да је људскост у њима потпуно нестала….. На то ко су и какви су све време их подсећа портрет покојног Мате Тодоровића. Овим сценским знаком Јагош Марковић покојника дефинише као главни антагонистички лик. Мата Тодоровић је тестаментом одредио да новац припадне Просвети и Цркви, јер је одлично познавао чланове своје фамилије и знао да је духовна обнова једини њихов истински спас. Нису га разумели. Нису још…..Нису разумели ни зашто највећи део своје имовине оставља кћери Даници. Она је, у Марковићевој представи, понижавана, изманипулисана, ошамућена, али је и даље оно што је звезда Даница нашем роду увек и била – весница зоре и дана. Кћи сунца у народној поезији……..Да би се видела неопходно је упутити поглед ка небу.
„Седам смртних грехова“
Ријеч кореографа
Човек у савременом, брзом и охолом свету који му је наметнут, оптерећен амбицијама и интересима, често занемари праве вредности, губећи због тога, несвесно, исконску чистоту. Тако неопажено, урања у таму људског греха. Идући путем на којем се сукобљавају светло и тама, човек може стићи до светлости – ослобађањем од греха или заувек остати заробљен у сопственој тами.
Игор Пастор
- Кореограф: Игор Пастор
- Композитор: Мирослав Бако
- Сценограф: Јасна Сарамандић
- Костимограф: Катарина Грчић Николић
- Асистент кореографа: Марија Бајчетић
Ансамбл:
Милан Рус, Бојана Жегарац Кнежевић, Никола Бјанко, Расел Ентони Ноукс, Дејана Златановски, Габријела Де Фацио, Милена Огризовић, Маја Стојаков, Мина Радоја, Љиљана Велимиров, Оља Ђукић, Наталија Аксентијевић, Соња Милованов, Антонио Алвисе Бибо, Рафаеле Дилигенте.
