Селекција XXVII Театар феста „Петар Кочић“

На управо завршеној конференцији за медије у Народном позоришту Републике Српске, саопштена је селекција за предстојећи Театар фест „Петар Кочић“ који ће бити одржан од 3. до 9. јуна текуће године. Позоришна манифестација ове године је под слоганом „Испод површине“ и биће одржана 27. пут. Учеснице прес-конференције биле су директорка Народног позоришта Републике Српске Дијана Грбић и селекторка фестивала Наташа Иванчевић. Селекторка је саопштила селекцију представа и образложила свој избор. Након тога, директорка Грбић је присутне поздравила и истакла: „Ми као позориште смо свјесни да не можемо да промијенимо доста ствари, али смо свјесни и наше улоге да отварамо питања која су болна, да упозоравамо, разоткривамо оно што посљедично доводи до стања у ком се друштво налази. Из тог разлога настављамо да будемо актуелни.“ Фестивал ће затворити наши пријатељи из Позоришта ‘Бошко Буха’“. Додатни садржаји биће изведени под покровитељством предсједника Републике Српске. „Драго нам је да је препознато да Театар фест заузима једну значајну улогу у развоју културе, како Града, тако и Републике Српске“, истакла је Дијана Грбић, директорка Народног позоришта Републике Српске.

XXVII ТЕАТАР ФЕСТ „ПЕТАР КОЧИЋ“ БАЊА ЛУКА
(3–9. ЈУН 2025)
Народно позориште Републике Српске
ИЗВЈЕШТАЈ СЕЛЕКТОРА XXVII ТЕАТАР ФЕСТА „ПЕТАР КОЧИЋ“

XXVII Театар фест „Петар Кочић“ биће одржан 3-9. јуна 2025. године.

У оквиру такмичарског дијела биће одиграно пет представа на Великој сцени Народног позоришта Републике Српске. Ово је фестивал који вреднује и промовише достигнућа у позоришној умјетности, с акцентом на ауторе који стварају на језицима јужнословенских народа. У селекцију улазе и представе настале по мотивима романа свјетских и домаћих писаца, као и ауторски пројекти, тј. комади настали као резултат заједничког рада редитеља, глумаца и других сарадника. Ове године пријављено је 38 представа. Било ми је задовољство одгледати тако велики број представа, посебно јер су теме биле разноврсне (од тема из ближе и даље историје до савремених породичних сага), али и зато јер сам стекла увид у оно што раде моје колеге. Посао селектора је и мени, као глумици, изузетно користио. Различити приступи текстовима, занимљива редитељска и глумачка средства… обогатили су моје досадашње глумачко искуство. За разлику од прошле године, када смо имали велики број представа рађених по мотивима или адаптацијама романа и филмова, ове године уочавам велики број младих аутора, драмских писаца и редитеља, који проговарају о данашњој стварности у којој живимо. Занимљиво је на који начин млади аутори разоткривају друштвене аномалије, које ми свјесно игноришемо или пристајемо на њих. Они то раде луцидно, духовито, храбро. Откривају нам да смо се сви полако, некада и некако, преселили испод површине и животаримо окружени лажним титулама, статусима и животима.

Стога сам одлучила да слоган овогодишњег Театар феста „Петар Кочић“ буде – ИСПОД ПОВРШИНЕ.

СЕЛЕКЦИЈА
XXVII ТЕАТАР ФЕСТА „ПЕТАР КОЧИЋ“
БАЊА ЛУКА
(3–9. ЈУН 2025)
Народно позориште Републике Српске

1. ХРВАТСКО НАРОДНО КАЗАЛИШТЕ ВАРАЖДИН /
ХРВАТСКО НАРОДНО КАЗАЛИШТЕ ЗАГРЕБ

ДРВЕНЕ ПТИЦЕ
Писац: Лидија Дедуш
Режија: Иван Плазибат

Радња је смјештена у једно мало, забачено село Хрватске Загоре. У представи пратимо посљедњих пет дана живота 16-годишње дјевојке Наде. Главна јунакиња, по завршетку основне школе, ради у фабрици, живи сасвим просјечан живот, али оптерећен породичним насиљем. Средина је учмала, заостала, обогаћена празновјерјем, алкохолизмом, а посебно предрасудама и сеоским, бапским оговарањима. Једини спас Нада налази у одласку у велики град. Свијетла тачка те заостале средине је добродушни сеоски љекар и његова супруга, увијек спремни да прискоче у помоћ. А да ли је баш тако? До краја откривамо мрачне тајне дубоко закопане испод површине. Представа отворено и храбро проговара о породичном насиљу, лицемјерству, фемициду. Одлично редитељско рјешење је да нам на сцени истовремено прикаже различита сеоска домаћинства, улице, гробље, кафану, фабрику, али и „свјетла велеграда“, па видимо да разлика између села и града суштински не постоји. Повремено пратимо истовремена догађања у различитим просторима, што гледаоце постепено увлачи у атмосферу злокобног предсказања.

2. БОСАНСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ ЗЕНИЦА /
XXIII ФЕСТИВАЛ БОСАНСКОХЕРЦЕГОВАЧКЕ ДРАМЕ ЗЕНИЦА 2024 / СЦЕНА МЕСС САРАЈЕВО

КИСЕЛИНА
Писац: АСЈА КРСМАНОВИЋ
Редитељ: НЕРМИН ХАМЗАГИЋ

Представа говори о породици која се сваке године окупља да направи зимницу. Јер то тако треба, то је породична традиција. Заправо, зимница је само разлог да се породица окупи и дружи. Али, из године у годину, испод површине излазе неријешени односи и проблеми, с којима се породица некад успјешно, а често неуспјешно, носи. Одлична глумачка игра, духовита, али често и врло емотивна, успијева да вас учини дијелом те породице. Истакла бих и занимљиву и маштовиту режију Нермина Хамзагића. Музика и звучни ефекти, који се појављују као најава наредне сцене или коментар претходне, додатно чине атмосферу представе. Ауторка текста Асја Крсмановић је истакла да је хтјела проговорити не само о смрти, губитку, него и о емоцијама, изговореним и неизговореним ријечима. Ономе што држимо у себи и потискујемо испод површине.

3. СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ НОВИ САД

ИСКУПЉЕЊЕ
По роману Бранимира Шћепановића
Драматизација: СЛОБОДАН ОБРАДОВИЋ
Режија: ВЕЉКО МИЋУНОВИЋ

Радња романа, а и представе, смјештена је у 1969. годину, а говори нам о посљедицама херојског чина главног јунака у Другом свјетском рату. Одличном драматизацијом Шћепановићевог романа, чистим и прецизним редитељским поступцима, сведеном сценографијом са елементима који су функционално искориштени на сцени, доминира сјајна глумачка игра. Прича о малом човјеку, Григорију Зидару, који се, након потуцања по свијету, враћа у свој завичај. Ради као возач камиона и развози пиво по забаченим селима. Лутајући камионом, он заправо покушава наћи себе. И налази. Пише својој бившој жени Ингер, која живи у Норвешкој, пресрећан, јер је коначно у једном малом мјесту Нехај, на тргу, пронашао себе у облику великог бронзаног кипа. Да. Захвални Нехајци су му подигли споменик. Управо ту и тада почињу његове озбиљне невоље и немогућност да докаже свој идентитет. Сам редитељ о представи каже: „Демистификацијом и разарањем митова једног, односно свих система, говоримо о великој превари историје коју пишу победници, о обмани једног времена које се рефлектује и у нашој стварности“.

4. ЦРНОГОРСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ ПОДГОРИЦА

НАЛИЧЈЕ
Ауторски пројекат Бориса Лијешевића

Назив представе „Наличје“ управо се може превести и као слоган овогодишњег Театар феста „Петар Кочић“ – ИСПОД ПОВРШИНЕ. Наиме, представа говори о свим проблемима савременог црногорског друштва. Корупција, која захвата цијело друштво од вртића до тужилаштва. Уцјене, нарко-дилери, проституција, убиства… у представи „Наличје“ ништа није остало испод површине. Изузетно храбра представа, не само по теми којом се бави, него и по начину на који је настала. Наиме, настала је током проба, а на основу личних искустава глумаца и аутора. Духовито, разиграно, са брзим измјенама сцена, представу гледамо без даха. Стичемо утисак да не постоји особа која није повезана у криминални ланац опстанка. Занимљиво је да се на лак, духовит начин играју и најболније сцене. Духовитост служи да боље упијемо болне теме. Представа и те како заслужује нашу пажњу јер ћемо се лако препознати у њој.

5. НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ

ЦЕНТРАЛА ЗА ХУМОР
Писац: ЂОРЂЕ КОСИЋ
Редитељка: ОЉА ЂОРЂЕВИЋ

Представа обрађује период од 30-их година прошлог вијека, Други свјетски рат до најтурбулентнијег периода након Другог свјетског рата. Шест глумаца Народног позоришта у Београду непосредно прије Другог свјетског рата, из вечери у вече увесељавају и забављају предратну београдску публику. Ситуација се мијења по избијању рата. Неки од њих одлучују да се више не баве глумом (Мирко Милисављевић и Љубинка Бобић), глумац Никола Поповић одлази у партизане, а глумци Јован Танић, Александар Цветковић и Жанка Стокић једини смисао живота у том смутном времену налазе у глуми. За њих је глума и умјетност спас, а глумачка игра и позориште лијек за измучени народ током окупације. И били су у праву. Податак да је кроз њихово новоосновано позориште „Централа за хумор“, по оснивању, 1942. године, само у периоду од априла до августа прошло 150 хиљада гледалаца, говори у прилог томе. Ситуација се мијења након ослобођења. наиме, сви они бивају осуђени од стране свог колеге, партизана Николе Поповића, а два изузетна глумца, Јован Танић и Александар Цветковић, бивају осуђени, без суђења и суда, и стријељани. Њихова једина кривица је што су играли. Осим што је сама представа одлична и квалитетна, од текста, чисте и прецизне режије, функционалне сценографије, музике и сјајне глумачке игре, поставка овог комада је одличан репертоарски потез Народног позоришта. Тиме су не само рехабилитовали своје колеге, него и указали на оно што се све ове године крило испод површине – да су глумци често употребљавани и злоупотребљавани.

На овогодишњем Театар фесту „Петар Кочић“ свих пет представа су праизведбе. Три представе су рађене према оригиналном драмском тексту („Дрвене птице“ – текст Лидије Дедуш, „Киселина – текст Асје Крсмановић и „Централа за хумор“ – текст Ђорђа Косића). Представа „Наличје“ Црногорског народног позоришта из Подогорице је ауторски пројекат Бориса Лијешевића, а представа „Искупљење“ је драматизација романа Бранимира Шћепановића. Иначе, драматизацију потписује Слободан Обрадовић.

Зашто слоган ИСПОД ПОВРШИНЕ?

Радња представе „Дрвене птице“ је смјештена у осамдесете године XX вијека, али нам је јасна њена актуелност и порука – да се о најтананијим проблемима друштва нерадо или никако не говори. Држе се испод површине. Склонији смо да наставимо да живимо своје лажне животе, а оне, који проговоре истину – прогласимо лудим. Колико је важно говорити о стварима које мали човјек држи у својој души, испод површине, говори нам представа „Киселина“. Породична окупљања у данашње вријеме треба да нам буду она сигурна мјеста на којима можемо и морамо да будемо најискренији. Оно што је испод површине у представи „Искупљење“ је заправо потпуно нова стварност, створена срећном околности наводне погибије главног јунака Григорија Зидара. Створени су нови хероји. Представа „Наличје“ се бави изузетно важном темом која, наизглед, говори о локалном проблему, а заправо јако добро препознајемо идентичне ситуације у нашем друштву и оно што чувамо испод површине. И, на крају, оно што је испод површине у представи „Централа за хумор“ је морално питање сваког глумца – да ли играти у вријеме када је твој народ у непосредној опасности. Одлуке, какве год да су, не треба осуђивати. Посебно не одлуку глумца да игра. Јер ми, глумци, свакодневно са сцене изражавамо свој вид побуне и потребе за правдом. Наше оруђе и оружје су игра и позориште.

На овогодишњем Театар фесту ћемо имати прилику да гледамо представе из Србије, Хрватске, Црне Горе и Босне и Херцеговине. У времену када су потпуно изгубљене моралне вриједности, позориште трага за истином и открива нам шта је лаж, шта је истина. Стога не чуди што су нам гледалишта пуна. Публика препознаје искрену мисију позоришта. Ту мисију наставља Театар фест „Петар Кочић“.

Бања Лука, 5. априла 2025. године
Селектор Фестивала
Наташа Иванчевић