Милош Латиновић, директор Битеф театра
Текст објављен у Часопису за позоришну уметност „Сцена“, Стеријино позорје – Нови Сад
Представа према комаду Арапска ноћ Роланда Шимелпфенига, у продукцији Народног позоришта Републике Српске, дипломски је рад редитеља Милана Богдановића, али инсценација пет уплетених прича, становника једног солитера, државе или света – јер универзална је и парадигматична сторија немачког драматичара – својом оригиналношћу редитељских решења и доследним поштовањем слојева приче и инсистирањем на темпу, указује да се ради о талентованом театарском ствараоцу пред којим се отвара лепа каријера.
Ослањајући се на лична искуства живота у солитеру/свету у којем је довољна ситница – на пример нестанак воде на вишим спратовима – да се искорачи из хипнотишуће рутине, Богдановић ствара динамичну представу, пуну апсурдних обрта и неочекиваних разрешења. У том дочаравању динамичног колоплета, судбина има одличну подршку глумаца, пре свих Наташе Перић, Жељка Еркића и Исидоре Давидовић, који суверено владајући ликовима и дисциплиновано испуњавајући захтеве редитеља условљене причом, доносе пред публику слику свакодневног апсурда, који је понекад толико снажан и тешко дефинисан. На размеђу сна и јаве плутају душе кућепазитеља Ломајера, Фатиме и њене сустанарке Франциске, приказујући кроз тачну глумачку интерпретацију разломљеност савременог човека неприпремљеног на искораке изван уобичајеног пловног пута.
У ту матрицу ауторско/редитељског промишљања свакодневног, лепо се уклапају и Сенад Милановић (Калил) и Бојан Колопић (Петер), чија жовијалност и сценска пластика доприносе укупно позитивном утиску о представи Арапска ноћ. Грех би било не истаћи Дуњу Костић чија је сценографија важан сегмент представе, јер организовањем простора доприноси јасноћи праћења више токова ауторове приче.
Похвале за ансамбл и ауторски тим, али и за ретку одлучност уметничког сектора Народног позоришта Републике Српске, из Бање Луке, да се омогући шанса младим ствараоцима и да се „заштите“ пуним капацитетом који театар поседује.