Фанфаре су се огласиле
На Великој сцени Народног позоришта Републике Српске синоћ је уприличена церемонија свечаног отварања XXVI Театар феста „Петар Кочић“, који се ове године одржава под слоганом „КО САМ ЈА?“ Бројне госте и пријатеље наше позоришне куће на почетку церемоније поздравила је конферансје, глумица Миљка Брђанин, подсјетивши да овим догађајем славимо снагу и љепоту позоришне умјетности, те упознала присутне са представама које је за нашу публику ове године одабрала Наташа Иванчевић, стални члан ансамбла Народног позоришта Републике Српске. Услиједило је представљање жирија у саставу: Олга Одановић, позоришна и филмска глумица и првакиња драме Народног позоришта у Београду, проф. др Миливоје Млађеновић, драмски писац, драматург и сценариста и Љубиша Савановић, позоришни и филмски глумац, стални члан ансамбла Народног позоришта Републике Српске.
Миљка Брђанин је затим представила глумца, првака драме Народног позоришта у Београду, професора и редитеља Небојшу Дугалића, госта на церемонији отварања, те најавила музички програм – Концерт спознаје „Његош и Кочић – коријени“ у којем су учествовали: Академски хор „Обилић“ АКУД-а „Бранко Крсмановић“ из Београда, Камерни хор „Керубини“ Конфуцијевог института Универзитета у Бањој Луци, Симфонијски оркестар Народног позоришта Републике Српске и Владимир Булатовић, бас, под диригентском управом Душана Вере Урошевића.
У име домаћина овогодишњег Театар феста „Петар Кочић“, Народног позоришта Републике Српске обратила се директорка Дијана Грбић која је поздравила присутне и напоменула да је овогодишњи слоган инспирисан Кочићевим ликом и дјелом, али и бројним животним ситуацијама у којима данас себи често постављамо ово питање. Грбићева је искористила прилику да још једном захвали бројним гледаоцима који су претходне сезоне испратили програме Народног позоришта Републике Српске, те захвалила Небојши Дугалићу на присуству и учешћу у церемонији отварања.
Услиједило је обраћање Жељке Стојичић, министарке просвјете и културе Републике Српске, која је, између осталог истакла сљедеће: „Развојни пут Театар феста прати укупан развој позоришне умјетности код нас и доприноси њеној афирмацији у цјелини. Управо овај позоришни фестивал осликава зрелост културног живота Бање Луке и Републике Српске. Наше национално позориште је свакако, а у фестивалске дане посебно, поприште размјене умјетничких искустава, када, захваљујући позоришним ствараоцима и остварењима из других земаља, унапређује и богати сопствена и искуства своје публике. Управо је пут умјетности и стваралаштва најбољи пут приближавања и упознавања различитих култура, успостављања сарадње и добре комуникације, као и катарзичног изналажења одговора на питање Ко сам ја?, односно Ко смо ми?
Сама традиција одржавања Театар феста, дуга више од двије и по деценије, довољно говори о његовој снази и важности. Угостивши многе глумачке ансамбле и представљајући домаћој публици изузетна остварења, фестивал је остао на путу истинског вредновања и промоције важних достигнућа у позоришној умјетности, уз акцентовање аутора који стварају на језицима јужнословенских народа“. Министарка Стојичић је искористила прилику да напомене да су Министарство просвјете и културе и Влада Републике Српске до сада били чврст ослонац организацији Театар феста „Петар Кочић“, те да ће тако бити и убудуће.
Након ријечи министарке Стојичић почео је музички програм. Концерт спознаје под називом „Његош и Кочић – коријени“ био је посвећен диригенткињи и професорки Даринки Матић Маровић, која је дала огроман допринос оснивању и раду Академије умјетности у Бањој Луци. У првом дијелу изведен је „Тестаменат владике црногорског Петра Петровића Његоша“ у композицији Рајка Максимовића.
Након првог дијела концерта на сцену је изашао драмски умјетник Небојша Дугалић, који је у својој бесједи, између осталог рекао: „У ‘Јазавцу пред судом’ , исти тај Давид Штрбац је, прокрчивши царску шуму, направио њиву која није ни Давидова, ни царска, ни спа’иска. Ничија, дакле. И баш зато свачија. Тако и позоришни прегаоци праве своје њиве крчевине од неких царских шума речи, не би ли стекли нешто грунта који може да рађа плодове којима ће се сви нахранити. Јер позориште је наша њива. И ничија и свачија. И са ње се сви хранимо. Нажалост, најчешће храниоци најболније окушају неблагодарност од стране нахрањених. Али не треба због таквог усуда жалити. Има нешто важније од тога да наш труд буде намирен захвалношћу. А то је свест да смо, достојно изгарајући, одслужили своју хранитељску службу, кроз игру живот чинећи живим. Такво давање не потражује никакав реципроцитет. Оно се храни сопственом радошћу, јер само оно што је дато постаје неодузимљиво“.
Послије бесједе, Дугалић је прогласио XXIV Театар фест „Петар кочић“ отвореним, а публика је могла наставити да ужива у другом дијелу концерта и композицији Владе Милошевића под називом „Кочићеве ријечи“.
