Дана 17. октобра је на Сцени „Петар Кочић“ с почетком у 11 часова одржана прес конференција поводом два веома важна догађаја за нашу позоришну кућу. Први је премијерно извођење представе „Ромео и Јулија“ по тексту Вилијама Шекспира, редитељке Соње Петровић. Ријеч је о копродукцији између Гледалишча Копер и Народног позоришта Републике Српске којом наша позоришна кућа отвара 94. сезону. У ауторском тиму су и: драматуршкиња Тијана Грумић, сценографкиња Драгана Пурковић Мацан, костимографкиња Јелена Видовић, композотор Ненад Којић, сценски покрет Данило Миловановић, дизајн свјетла Радомир Станковић. Глумачку подјелу чине: Алеш Валич, Борис Шавија, Александар Стојковић, Мојца Партљич, Наташа Перић, Миљка Брђанин, Рок Матек, Бојан Колопић, Блаж Поповски, Игор Штамулак, Драгана Марић, Мак Тепшић, Данило Керкез, Сенад Милановић и Анандо Ченић.
На прес-конференцији је најављен и почетак концертне сезоне Симфонијског оркестра Народног позоришта Републике Српске који ће имати два циклуса концерата. „Први циклус је ‘Серенаде за…’ у којем ће се мијењати финална реч у називу концерта. Прва серенада, коју ћете имати пприлику да чујете 24. октобра, јесте ‘Серенада за фолкере’ и слушаћемо композиторе, домаће ауторе: Владу Милошевића, Војина Комадину, академика Светислава Божића и Станка Шепића. Након тога, већ 20. новембра очекује нас ‘Серенада за осећајне’, слушаћемо дела Моцарта, Менделсона, али и Младена Јанковића, нашег композитора из Бање Луке. Морам да напоменем да ће, 20. новембра, као солиста наш гост бити Ива Стилиновић Гардиновачки, обоисткиња из Српског народног позоришта у Новом Саду. Други циклус концерата односи се на камерну музику и доносимо га под називом ‘Интродукције’, а до краја године очекујемо и премијеру опере Ќармен’“, рекао је диригент Душан Вере Урошевић, умјетнички директор Оркестра
Ђурђа Тешић, умјетничка директорка Народног позоришта Републике Српске, о копродукционом пројекту истакла је: „Ово је заиста био захтеван рад, не само зато што је у питању Шекспир и највећа љубавна прича свих времена, него и зато што је у питању двојезична представа и сарадња два ансамбла. Представа је надахнута и у једној савременој поетици редитељских средстава Соње Петровић заиста плени и морам да похвалим ауторе представе због тога што су успјели да на сцени прикажу чисту, искрену љубав.“ Напоменула је да ће се Народно позориште Републике Српске у наредној сезони представити са још три премијере. У питању су „Челичне магнолије“ по тексту америчког аутора Роберта Харлинга и у режији Ане Григоровић, која би на Сцени „Петар Кочић“ требало да буде изведена у другој половини децембра. Слиједе „Мали ратови и кабине Заре“ по тексту Виде Давидовић, савремене ауторке из Бање Луке која је за овај текст добила награду на конкурсу Стеријиног позорја за најбољи савремени драмски текст 2022. године. Представу ће режирати Ивица Буљан, хрватски позоришни аутор и редитељ, а премијеру очекујемо крајем марта. За сам крај сезоне планирана је представа „Швабица“ по тексту Лазе Лазаревића у режији Душана Петровића, нашој публици познатог по раду на више пројеката у Народном позоришту Републике Српске.
Редитељка Соња Петровић о свом раду је рекла: „Искористићу прилику да захвалим руководиоцима на указаном поверењу да радим овакав, за мене до сада највећи пројекат, најизазовнији и, у позитивном смислу, најтежи пројекат. Било је неколико изазова које смо успешно пребродили у току овог процеса, а то су различит језик, различите идеје, различите уметничке праксе, различите идеологије које су се сусреле и у синтези створиле оно што ћете имати прилику да сутра погледате. У нашој представи Монтаги и Капулети нису подељени на словеначки и српски, што би се очекивало када погледате такву врсту копродукције, сматрала сам да би то спустило ниво универзалности приче о мржњи на домен језика, национа, историје, географије и сл. Желела сам управо да потенцирам разлику између друштва, а језик је једна од разлика које се овде не примећују, са којима може да се живи, а проблем је нешто друго, што одговара онима који раде по принципу ‘завади па владај’. Мислим да ћемо сви у неким сценама и осећањима ове представе препознати ту неку залудност нашег друштва, кич и неку врсту естрадних страсти које су усмерене на неке погрешне идеје, с чим смо свесно кокетирали. Што се тиче музике, кокетирали смо са различитим жанровима, покушавајући да објаснимо да су сви ти ликови и њихови карактери потпуно различити, екстремни, свако у својој идеји. Тијана Грумић, драматург предузела је низ драматуршких потеза како бисмо ову представу наменили, пре свега, младима.“
Мак Тепшић, који тумачи лик Ромеа, истакао је да је уживао у процесу рада који је протекао без лоших вибрација и да ће највише памтити управо ту атмосферу.
Наташа Перић, која се окушала у улози Јулије, рекла је да ово њен први сусрет са Шекспиром послије студија на АУБЛ: „Јулија, вођена љубављу, исказује огромну храброст, оданост, одлучност, поштење, рањивост. Све су то особине које због данашњег система вриједности више нису популарне. Јулија у само четири дана пролази кроз широк дијапазон животних фаза, кроз које људи обично пролазе током неколико деценија и то је огроман и захтјеван глумачки задатак.“
Борис Шавија, који тумачи улогу Свештеника, истакао је да је већ играо у овом комаду у продукцији Народног позоришта Републике Српске у режији Душана Петровића, 2007. године, када је тумачио улогу Меркуција. Напоменуо је колико је ова тема увијек актуелна, јер, колико год да је у питању прича о љубави, она је истовремено и прича о мржњи која не дозвољава љубав. „Трудили смо се да из данашње перспективе објаснимо шта то доводи до механизам мржње која меље и не дозвољава љубави да дође до изражаја“, додао је Шавија и напоменуо да је ово други пројекат у којем глумци Народног позоришта Републике Српске сарађују са глумцима Гледалишча Копер.
Рок Матек, глумац Гледалишча Копер који тумачи улогу Тибалта, поздравио је присутне и захвалио Народном позоришту Републике Српске али и Бањој Луци на гостопримству, те упутио изразе захвалности редитељки и колегама. „Када се ради Шекспиров комад у позоришту, кажемо да је тада празник. Вилијам Шекспир је аутор који отвара питања, али тражи и поштовање стиха и то поштовање враћа јасном поруком коју могу сви разумјети.“
