Премијера „Урнебесне трагедије“ у Народном позоришту Републике Српске

Дана 11. 5. 2023. године на Сцени „Петар Кочић“ Народног позоришта Републике Српске одржана је прес-конференција организована поводом најаве премијерног извођења „Урнебесне трагедије“ Душана Ковачевића, а у режији Јагоша Марковића. Глумачку подјелу чине: Николина фригановић, Жељко Еркић, Петар Васиљевић, Нела Михаиловић, Александар Вучковић, Сандра Бугарски, Бранко Видаковић, Љубиша Савановић и Марија Недељков. Ова представа је прва копродукција Народног позоришта Републике Српске и Народног позоришта у Београду и један је од резултата Споразума о сарадњи између двију позоришних кућа, који је потписан 9. фебруара 2022. године

Представницима медија добродошлицу је пожељела Милена Кнежић, пи-ар НПРС-а, која је најавила премијеру, а затим представила ауторски тим који, уз писца и  редитеља, чине: Молина Удовички Фотез, драматуршкиња, Матија Вучићевић, сценограф, Бојана Никитовић, костимографкиња, др Љиљана Мркић Поповић, сценски говор. Кнежић је подсјетила да је за избор музике такође био задужен Јагош Марковић, као и да је спонзор представе компанија М:тел, те позвала Дијану Грбић, в. д. директора Народног позоришта Републике Српске да се обрати присутнима.

Након упућених израза захвалности представницима медија, Грбић је изјавила: „Свима нама су ових дана осјећања измијешана, с једне стране ту је радост због успјешне реализације овог пројекта, а с друге ту је огромна тишина због дешавања до којих је дошло у Србији. Међутим, као што су многи умјетници рекли, умјетност је таква да проговара у најтежим моментима. Изузетна ми је част што су наши глумци имали прилику да буду дио овог пројекта и овој представи желим дуг живот“.

Присутнима се затим обратио Јагош Марковић, редитељ представе: „На дугачком позоришном путу некада се десе сарадње које стварно памтите, а ово је једна од њих. Некада дођу дана када можете да дате све што имате и мени се то сада догодило, тако да ми је ово добра прилика да преузмем одговорност за све у овој представи и да се свима искрено захвалим. Ова представа говори о породици, нашем друштву, историји, али пре свега о односу дечака и његових предака. Представа је и урнебесна и смешна и трагична. Пружа велике могућности да се упознамо и прочистимо, доуживимо катарзу, а надам се да бар у једном делу има и мале поуке“.

Бранко Видаковић је у свом обраћању, између осталог, навео да је у свјетлу претходних догађаја тешко говорити о позоришту, а затим цитирао Јагоша Марковића да „некако увек нађемо излаз и преживимо“ и додао да је умјетност ту да лијечи и помаже. „Овде је било много тешког рада, али је било благородно и срећан сам што сам упознао ваше глумце који су фантастични“.

Сандра Бугарски је изјавила да је привилегована због свог ангажмана: „Била сам, на неки начин, и тужна због отказивања премијере јер волим да кажем да ми, глумци, неммамо посао него позив и да је наша мисија да је наша мисија да нешто поручимо и кажемо у овој обрнутој стварности у којој живимо и у којој се дешава наш комад. Успечи смо да одговоримо на тему и да помиримо и комедију и драму и фантазију и стилизацију, те отишли и изнад испод и изнад текста“.

Затим се представницима медија обратила Нела Михаиловић: „Радосна сам што сам у оваквом позоришном аранжману и што ће се десити ова премијера. Имала сам срећу да раније радим с Јагошем и волим да играм ликове Душана Ковачевића, некако их препознајем у себи, али моја највећа радост јесте била ова сарадња и сусрет са вашим глумцима“.

Николина Фригановић, првакиња НПРС-а, истакла је да је још као студент била фасцинирана представом „Лукреција илити Ждеро“ Јагоша Марковића и о сарадњи са овим редитељем рекла сљедеће: „Редитељ нас је заразио својом љубављу према позоришту. Ту неку необичну моћ коју он има до сада нисам видјела у позоришту. Оно што ми је било фасцинантно у овом раду је што сам осјећала да сам дошла међу људе с којима сам већ раније сарађивала у представама. Већ послије првих проба и разговора комад нас је потпуно преузео јер смо почели да органски препознајемо све те труле ствари које су у нама, све позитивне ствари које су у нама, ствари које нам недостају и које су нам потребне. Мислим да и за нас који смо дио ове представе она има терапеутско дејство“.

Најмлађи члан глумачке подјеле Петар Васиљевић изјавио је: „Драго ми је што сам радио са целом екипом, не само глумачком, него са свима који су радили на овом ремек-делу. Мислим да је свакоме ко је ушао у ову представу ово била не само улога него и други живот који треба да проживи и покаже другима. Јагош Марковић је успео да ову представу претвори у нешто магично“.

„Од самог почетка сарадње појавила се нека енергија, као да се већ дуго познајемо, било је забавно, али смо били заиста надахнути. Сву ту енергију добијали смо од Јагоша Марковића који је овај текст прочитао на сасвим нови начин. Такво читање текста, нажалост, кореспондира са данашњим временом и немилим догађајима који су нас недавно снашли. Јагош је овај текст надоградио и мислим да је то наша снага коју ћемо показати на сцени. Позориште кој постоји више од двије хиљаде година није ту да рјешава проблеме, него да укаже на њих, што ћемо, надамо се, и ми учинити овом представом“, ријечи су Жељка Еркића.