Дана 19. 4. 2023. године на Сцени „Петар Кочић“ Народног позоришта Републике Српске одржана је прес-конференција организована поводом објављивања селекције 25. Театар феста „Петар Кочић, који ће бити одржан од 5. до 11. јуна.
Представницима медија добродошлицу је пожељела Милена Кнежић, PR НПРС-а, која је најавила догађај и позвала Слађану Зрнић, селекторку овогодишњег фестивала да се обрати присутнима.
„Велика ми је част што сам и ове године селектор и могу рећи да ми је ове године било далеко лакше јер су се сви позоришни радници ентузијастично окренули ведријим темама и једноставнијим продукцијама које не значе и сиромашније, тако да је креативност била у првом плану. Јако сам задовољна селекцијом и увјерена сам да ће публика уживати. Такође сам срећна зног тога што су бројна позоришта изразила жељу за учешћем на нашем фестивалу, што је потврда да Театар фест ‘Петар Кочић’ има заиста добру репутацију у региону. Разне теме су ове године занимале позоришне раднике, а посебно је битно буђење свијести о насиљу над женама, што је било актуелно и претходне године. Треба рећи да су сада те теме биле презентоване у форми пријемчивијој за гледаоце, а опет снажној“, изјавила је првакиња НПРС-а.
Зрнић је напоменула да је слоган овогодишњег фестивала ‘Између сновиђења и реалности’, а затим навела називе пет представа из званичне селекције и утиске које су ови комади оставили на њу. Публика ће у такмичарском дијелу Фестивала моћи да погледа сљедеће представе: „Покојник“ Народно позориште Подгорица и Центар за културу Тиват, „Мој син само мало спорије хода“ Сарајевски ратни театар (САРТР), „Сан о завичају“ Народно позориште Ниш, „Ролеркостер“ Атеље 212 и „Успаванка за Алексију Рајчић“ Народно позориште у Београду. Такође, у част побједника биће одиграна представа „Деца“ Милене Марковић у режији Ирене Поповић Драговић за коју је Слађана Зрнић нагласила да ће бити прави спектакл у којем ће публика сигурно уживати.
Затим се представницима медија обратила в. д. директора Дијана Грбић која је захвалила присутнима на доласку, али и селекторки на обављеном послу те изразила жаљење због тога што на овогодишњем фестивалу НПРС из финансијских разлога није у могућности да угости шест такмичарских представа. Такође је напоменула да у току ове сезоне учествује у двије копродукције, што је изузетан успјех.
„Милена Марковић и ‘Деца’ су била наше позоришно опредјељење и још једном захваљујем Народном позоришту у Београду што нам је помогло да организујемо извођење ове представе која, иако није драмска у класичном смислу, заслужује велику пажњу позоришне публике. У настојању смо да развијемо музичку сценску у нашем граду, како кроз концертне активности Симфонијског оркестра НПРС-а тако и кроз музички театар, па смо за отварање Театар феста припремили мало музичко изненађење“, изјавила је Грбић и још једном искористила прилику да подсјети на период одржавања овог највећег позоришног догађаја у нашем граду, као и на извођење ораторијума „Естер“, изузетног сценско-музичког догађаја које ће бити уприличено 20. априла у Народном позоришту Републике Српске а у сарадњи са Роси Фестом Београд и Јеврејском општином Бања Лука.
25. ТЕАТАР ФЕСТ „ПЕТАР КОЧИЋ“ БАЊА ЛУКА
(5–11. ЈУН 2023. год)
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ИЗВЈЕШТАЈ СЕЛЕКТОРА
Активности на селекцији јубиларног 25. Театар феста „Петар Кочић“ почеле су 3. јануара и завршене 10. априла 2023. године.
У току ова три мјесеца погледано је 30 представа. Уживо је одгледано 12, а путем снимка 18 представа.
Број пријављених представа путем пријавног листа, који је објављен на званичној страници Народног позоришта Републике Српске, био је 21.
Искористила сам право да на своју иницијативу погледам неколико представа, сматрајући да одређени позоришна остварења могу да обогате селекцију. Управе позоришта, како пријављених представа тако и представа које су биране по позиву, одговорила су добром и професионалном сарадњом. Овом приликом желим да истакнем изузетан професионалан приступ као и гостопримство Позоришта „Тоша Јовановић“ из Зрењанина и Босанског народног позоришта, Зеница.
Представе које су биле у ширем избору долазе нам из: Босне и Херцеговине (Зенице, Бихаћа, Сарајева, Мостара и Тузле), Републике Српске (Приједор), Хрватске (Загреб), Словеније (Копар) Србије (Зрењанин, Сомбор, Краљево, Крагујевац, Ниш, Нови Сад, Београд) и Црне Горе (Подгорица / Тиват и Цетиње).
Као и прошле године, динамика пријављивања представа није била равномјерна. Током јануара је било врло мало пријављених представа,стога сам се одлучила да на своју иницијативу погледам и представе из региона.
Већ у фебруару и марту почеле су да пристижу пријаве за 25. Театар фест „Петар Кочић“.
РИЈЕЧ СЕЛЕКТОРА:
Након одгледаних представа утисак је да је, у односу на претходну годину гдје су позоришне продукције биле оптерећене посљедицама Ковида 19, ове године ситуација позитивнија. Продукционо су представе опремљеније, али, на моје изненађење, растерећене великих и захтјевних сценографија. Такође се примјећује тренд, којима се служе редитељи, да се драмске ситуације надограђују музичким и пјевачким етидама, иако већина позоришта не припада музичком театру. Регионална позоришта, очигледно, имју потребу за неконвенционалним драмским изражавањем. На идејном и умјетничком плану и писци а потом и редитељи се одлучују проговарати о болној теми насиља над женама, како физичком тако и психичком, али и о традиционалном и конзервативном утицају на живот жене. Присутна су сјећања на претходни рат у БиХ и на живот у бившој Југославији, али препознајем и тенденцију поимања живота у будућности, тачније страх од будућности. Од свих одгледаних тридесет представа, писци као и редитељи, причају приче у којима се јунаци боре са схватањем реалности. Драмски јунаци не прихватају реалност на свом животном путу освајања индивидуалне слободе.
Шта је реалност у прошлости, садашњости и шта је оно што нас очекује у будућности? Да ли ће људи умјети да препознају реалност и знати и умјети живјети у истој? Нејасну реалност човјека или жене, тачније људског бића који, поред тешког живота, има потребу да сања и замишља себе или, тачније речено, измишља себе и боље услове за живот, али, нажалост, изгуби се у том хтијењу и потрази. Изгуби се у сновиђењу. Толика потреба да замаскирамо истину, прикријемо страх, емоцију доводи до сукоба са самим собом и са друштвом у којем живи. Из те велике потребе да се заштитимо, као људска бића, како бисмо преживјели, схватамо да се налазимо у сну у помјереној истини и све прераста у сновиђење.
Селектоване представе понајбоље причају причу о линији између сновиђења и реалности.
Како је сасвим природно произашао овај слоган, није било дилеме око тога који ћу мото додијелити 25. Театар фесту „Петар Кочић“ Народног позоришта Републике Српске.
У званичну такмичарску селекцију, под називом ИЗМЕЂУ СНОВИЂЕЊА И РЕАЛНОСТИ, одабрала сам пет представа, раскошног позоришног језика, добре приче и редитељског умијећа.
ЗВАНИЧНА СЕЛЕКЦИЈА 25.ТЕАТАР ФЕСТА „ПЕТАР КОЧИЋ“,
БАЊА ЛУКА
(5–11. ЈУН. 2023. године)
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ИЗМЕЂУ СНОВИЂЕЊА И РЕАЛНОСТИ
1. УСПАВАНКА ЗА АЛЕКСИЈУ РАЈЧИЋ, Народно позориште у Београду
2. МОЈ СИН САМО МАЛО СПОРИЈЕ ХОДА, САРТР (Сарајевски ратни театар)
3. САН О ЗАВИЧАЈУ, Народно позориште Ниш
4. ПОКОЈНИК, Народно позориште Подгорица и Центар за културу Тиват
5. РОЛЕРКОСТЕР, Позориште Атеље 212
У част награђених ДЕЦА, Народно позориште у Београду
1. НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ (представа је реализована у копродукцији са Стеријиним позорјем и фондацијом „Нови Сад – престоница културе“)
УСПАВАНКА ЗА АЛЕКСИЈУ РАЈЧИЋ
ЂОРЂЕ КОСИЋ
Редитељ: Југ Ђорђевић
Композитор: Невена Глушица
Кореографкиња: Дамјан Кецојевић
Драматуршкиња: Тијана Грумић
Сценографкиња: Андреа Рондовић
Костимографкиња: Велимирка Дамјановић
ИГРАЈУ: Алексија Рајачић – ВАЊА ЕЈДУС
Хоровође – ИВА МИЛАНОВИЋ, НОВАК РАДУЛОВИЋ
Хор – САРА РИСТИЋ, НЕВЕНА МИЛОШЕВИЋ, ВЕРА ЗЕЧЕВИЋ, МЛАДЕН ЛУКИЋ, ГОРАН МИЛОШЕВИЋ, ДАНИЈЕЛА МИЛОШЕВИЋ
Успаванка за Алексију Рајчић је представа која говори о једној тешкој и болној теми – фемициду (убиствима жена). Кроз прозор куће за лутке, која изгледа као да је музичка кутија, играјући се луткицама, улазимо у затвор. Затвор у којем обитавају, живе и пате жене, порцеланске лутке, које су убиле своје мужеве, тлачитеље и гдје чекају љубав, живот, страст, њежност, а добијају шамаре, муку, страх и у смрти виде спас. Болна тема која у овој представи живи кроз изворни израз, пјесму, стих, глас, покрет, емоцију, крик, уздисај, шапат, хумор и љепоту. Представа „Успаванка за Алексију Рајчић“ љепотом редитељског, глумачког и пјевачког израза омогућава нам потпуно изненађујући сценски колорит који сву тежину њених проблема чини лакшим. Позоришни драгуљ којег посматрате како сија сат и по а његов сјај вам дуго остане у срцу.
2. ЦРНОГОРСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ И ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРУ ТИВАТ
ПОКОЈНИК, Бранислав Нушић
Адаптација и режија: Егон Савин
Сценографкиња: Весна Поповић
Костимографкиња: Јелена Стокућа
Асистенткиња костимографкиње: Гордана Булатовић
Избор музике: Егон Савин
Сценски говор: Дубравка Дракић
Асистенткиња редитеља: Радмила Божовић
Организаторка: Гордана Смодлака
Извршна продуценткиња: Нела Оташевић
ИГРАЈУ: МАРКО БАЋОВИЋ – Спасоје Благојевић
БОЈАН ДИМИТРИЈЕВИЋ – Павле Марић
БРАНКА ОТАШЕВИЋ – Рина
ГОРАН ВУЈОВИЋ – Анто
АЛЕКСАНДАР РАДУЛОВИЋ – Милан Новаковић
ЛАЗАР ДРАГОЈЕВИЋ – Љубомир
СЛАВКО КАЛЕЗИЋ – Мило
СЛОБОДАН МАРУНОВИЋ – Господин Ђурић
СТЕВАН ВУКОВИЋ – Младен Ђаковић
ДЕЈАН ИВАНИЋ – Аљоша
СТЕВАН РАДУСИНОВИЋ – Адолф Шварц
РАДМИЛА БОЖОВИЋ – Софија
ЈАДРАНКА МАМИЋ – Марија
ДРАГАН РАЧИЋ – Агент
СЛОБОДАН ВУЈАДИНОВИЋ – Жандар
Бранислав Нушић, српски писац, сатиричар, есејиста, новелиста, комедиограф, утемељитељ модерне реторике у Србији. Осебујан писац, познат по непоновљивом смислу за хумор. Хроничар времена у којем је живио, гдје на сатиричан и хумористичан начин проговара о друштвеним проблемима.
Егон Савин као редитељ и позоришни стваралац, такође на сатиричан и хумористичан начин, изражава своје виђење данашњег друштва.
Представом „Покојник“ Бранислава Нушића, Егон Савин као и ансамбл Црногорског народног позоришта и Центра за културу Тиват, дискретно, паметно и духовито приказују сатиричну комедију у којој су на пиједесталу прељуба, лицемјерје, завист и корупција.
Зло је велико! Тако поручује Спасоје својим компањонима који су на тренутак помислили да није у реду то што раде. Оно мало савјести која постоји код високо рангираних чиновника и служитеља народу буде угушено једним лицемјерним говором упакованим у истину. Редитељска адаптација тада долази до правог изражаја, гдје видимо да није битно у којој држави се Покојник игра и на којем језику јер Концесија је бог, Капитал је закон, а морал је Покојник.
3. САРАЈЕВСКИ РАТНИ ТЕАТАР, САРТР
МОЈ СИН САМО МАЛО СПОРИЈЕ ХОДА, Ивор Мартинић
Режија: Иван Плазибат
Драматуршкиња: Нејра Бабић
Сценографкиња: Ведран Хрустановић
Костимографкиња: Лејла Хоџић
Сценски покрет: Амила Терзимехић
Музика: Basheskia & Edward EQ
ИГРАЈУ: СНЕЖАНА БОГИЋЕВИЋ
ЈАСНА ДИКЛИЋ
МИРЕЛА ЛАМБИЋ
СЕАД ПАНДУР
ЈАСЕНКО ПАШИЋ
АДНАН КРЕСО
ЏАНА ЏАНИЋ
МАТЕА МАВРАК
ЕНЕС КОЗЛИЧИЋ
Текст Ивора Мартинића, хрватског писца, овјенчан Златним ловоровим вијенцем фестивала МЕСС 2012. године. Игран у 18 различитих позоришних продукција. Прича о породици и рођендану, о једном дану у којем треба да се испуни само једна жеља, да се оствари мајчин сан да њен син прохода, а он само мало спорије хода. Колико наше жеље имају упоришта у реалности? Да ли се могу испунити жеље и да ли имамо права да желимо нешто што нема снагу да се оствари. Да ли бисмо били срећнији да желимо нешто што је у оквиру остварења? Зар то не би била формула за срећу или је срећа у нади усмјереној ка недостижном или неостваривом? Топла, чежњива и духовита представа у којој се, гледајући је, питамо какве су наше жеље и да ли смо спремни да жртвујемо све, породицу, љубав, пријатељство, ако је зид у који ударамо – реалност.
Врло зрео ансамбл САРТР-а предводе Сњежана Богићевић и ведета босанскохерцеговачког глумишта Јасна Диклић.
4.ПОЗОРИШТЕ АТЕЉЕ 212
РОЛЕРКОСТЕР, Јелена Кајго
Режија: Милица Краљ
Драматуршкиња: Јелена Кајго
Сценографкиња: Милица Бајић Ђуров
Костимографкиња: Селена Орб
Композиторка: Јања Лончар
Сценски покрет: Тамара Пјевић
Анимација: Наташа Пантић
ИГРАЈУ:
ДАРА ЏОКИЋ
КАТАРИНА МАРКОВИЋ
ЈЕЛЕНА ПЕТРОВИЋ/АЊА АЛАЧ
ВЛАДИСЛАВ МИХАИЛОВИЋ
ПЕТАР МИХАИЛОВИЋ
ТЕОДОР ВИНЧИЋ
СИМОНА БЕЉАЦ
Позориште Атеље 212 нам овај пут представља ролеркостер осјећања, емпатије, несигурности, изгубљених љубави, духовитости и сналажења у новом добу. Добу у којем је важно уписати дијете у вртић прије него што се роди, гдје црнца не смијете назвати црнцем, а робот вас најбоље разумије. Јелена Кајго написала је трагикомедију о односу мајке и кћерке у који су уплетене емоције, провокације и убјеђивања да ли је живот бољи у Лондону или у Србији а, заправо, живот куца у страсним срцима свих актера ове модерне трагикомедије. Милица Краљ, у свом маниру, једноставно, паметно и њежно режира, користећи своју моћ да причу стави у први план, глумце уведе у тај свијет и дâ им простор да оприрођено, сугестивно и прецизно владају сценом. Комплетан ансамбл представе, на челу са Катарином Марковић и Даром Џокић, представља Атеље 212 у најљепшем свјетлу.
5. НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ НИШ
САН О ЗАВИЧАЈУ (Невиђено фолк сновиђење), Иван Велисављевић
Режија: Милан Нешковић
Аутор драматизације: Јелена Мијовић
Сценографкиња: Марија Калабић
Костимографкиња: Биљана Гргур
Кореографкиња: Андреја Кулешевић
Оригинална музика: Дуда Буржујка
Тон и музички сарадник: Александар Стевановић
ИГРАЈУ:
МАРКО РАДОЈЕВИЋ – Константин Кол Витас
МАЈА ВУКОЈЕВИЋ ЦВЕТКОВИЋ – Катарина
САЊА КРСТОВИЋ – Гордана Витас
БРАТИСЛАВА МИЛИЋ – Снежана Витас
МИЛОШ ЦВЕТКОВИЋ – Мали Шаулис
ДАНИЛО ПЕТРОВИЋ – Утјеха
АЛЕКСАНДАР СТЕВАНОВИЋ к. г. – Галеб
АНДРИЈА МИТИЋ к. г. – Андрија Витас
СТЕФАН МЛАДЕНОВИЋ – Роберт Поповић
АЛЕКСАНДАР МАРИНКОВИЋ – Чивија
АЛЕКСАНДАР МИХАИЛОВИЋ – Деда Триша
Када главни јунак одлучи да се врати у свој завичај из далеке Америке прво сврати у кафану из које је побјегао у којој вријеме стоји, а само се креће осликани зид, реплика „Сеобе Срба“ Паје Јовановића. Све је исто и све је и даље мемљиво, тешко, али ослобађајуће и катарзично уз пјесму и судбински дерт . Назив оригиналног дјела је „Сврати, рече човек“, али идеја да се напише текст по мотивима пјесама краља новокомпоноване музике Шабана Шаулића је интригантна и неизмјерно узбудљива, као и представа „Сан о завичају“. Поднаслов „Невиђено фолк сновиђење“ све говори. У том сновиђењу има кафанског дерта, доста тога неиспричаног и недореченог, инвалидитета који дјелују да су споља, а заправо су дубоко у нама, укоријењена традиција из које би побјегао, а која не иде из тебе. Шта нам на крају остаје него да разбијемо тањир и живимо живот какав год да је. Ансамбл нишког позоришта страсно стоји иза редитељеве (Милан Нешковић) визије и позоришног сновиђења.
Представа у част награђених
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ
ДЕЦА
Опера настала по роману Милене Марковић
Композиторка и редитељка: ИРЕНА ПОПОВИЋ ДРАГОВИЋ
Либрето: Димитрије Коканов
Музичка драматургија: Јелена Новак
Драматургија представе: Димитрије Коканов
Кореограф: Игор Коруга
Костимографкиња: Селена Орб
Сценограф: Мираш Вуксановић
Сценски говор: Љиљана Мркић Поповић
Стручни сарадник редитеља: Ана Григоровић
Корепетитор: Иван Мирковић
Асистент композиторке/ редитељке: Никола Драговић
Продуцент: Вук Милетић, Милош Голубовић
ИГРАЈУ: НЕЛА МИХАИЛОВИЋ
СУЗАНА ЛУКИЋ
ПРЕДРАГ МИЛЕТИЋ
ВАЊА МИЛАЧИЋ
ПАВЛЕ ЈЕРИНИЋ
МИЛЕНА ЂОРЂЕВИЋ
БОЈАНА СТЕФАНОВИЋ
БОЈАНА БАМБИЋ
ДРАГАНА ВАРАГИЋ
АЛЕКСАНДАР ВУЧКОВИЋ
МИОНА МАРКОВИЋ
ТЕОДОРА СПАРАВАЛО
ЈЕЛЕНА БЛАГОЈЕВИЋ
ВЛАДАН МАТОВИЋ
ПЈЕВАЧИ:
ТАМАРА МИТРОВИЋ
ИСКРА СРЕТОВИЋ
МАРКО КОСТИЋ
ОРКЕСТАР:
НИКОЛА ДРАГОВИЋ, концертмајстор, виолина, бас гитара
ИВАН МИРКОВИЋ, клавир
АЛЕКСАНДАР ЈОВАН КРСТИЋ, флаута, саксофон
ВЛАДИМИР ГРУБАЈ, кларинет
ЛУКА СПАРАВАЛО, виолина
АЛЕКСАНДРА КИЈАНОВИЋ, виола
ПАВЛЕ РАКОЧЕВИЋ, виолончело
АЛЕКСАНДАР ПЕТРОВИЋ, контрабас
ВИД МИЛОШЕВИЋ, удараљке
ТИНА МИЛАДИНОВИЋ, мала харфа, клавир, електроника
Дјечији хор „НАДЕ“, хор води Биљана Сименовић
Ирена Поповић Драговић, заједно са својим сарадницима, храбро улази у процес стварања опере по награђиваном и омиљеном регионалном роману „Деца“ Милене Марковић. Компонује и режира оперу за коју каже да је „жанр који не може изумријети“. Тако Народно позориште у Београду с поносом представља српску оперу „Деца“.
Има нечег ритуалног у представи/опери „Деца“, нечег исконског и органског. Глумци, пјевачи, оркестар, хор проживљавају причу дјевојчице, кћерке, дјевојке, мајке, супруге и жене која прихвата да јој живот постану Дјеца.
Вишеслојна поезија Милене Марковић је пронашла портал кроз који ће се наново родити а то је Иренина опера „Деца“.
СЕЛЕКТОРKA СЛАЂАНА ЗРНИЋ
10. АПРИЛ 2023.
БАЊА ЛУКА
