XXIV ТЕАТАР ФЕСТ „ПЕТАР КОЧИЋ” БАЊА ЛУКА
( 4–11. ЈУН 2022. год.)
Народно позориште Републике Српске
ИЗВЈЕШТАЈ СЕЛЕКТОРА
Савремена позоришна продукција региона (Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Црна Гора и Србија) била је значајно условљена пандемијом Covid-а-19. Mеђутим, и под отежаним условима позоришне куће су истрајале и са великим ентузијазмом изњедриле квалитетна позоришна дјела. Дирекција и селектор Театар феста „Петар Кочић” одлучили су да представе које су настале прије периода пандемије, уколико задовољавају умјетничке критеријуме, такође могу да учествују, па су позоришта имала прилику да се пријаве.
Путем пријаве пристигла су 24 приједлога који су ушли у конкуренцију за одабир представа.
Проблеми са којим сам се сусрела при селектовању представа су највише техничке природе. Очигледна је доминација представа које се постављају на великим сценама и неке од представа нису ушле у селекцију јер сцена Народног позоришта Републике Српске не подржава техничке услове представе.
Утисак који сам стекла гледајући све пријављене представе је да позоришне куће инсистирају на сведеним, једноставним сценографијама потпомогнутим видео-дизајном и анимацијама које су саставни дио сценографије, али и активни дијелови радње. Други утисак је тај да се позоришта из региона удружују. Копродукције су, очигледно, будућност регионалног театра.
Вођена идејом XXIV Театар феста „Петар Кочић” и консултацијом са Дирекцијом фестивала, кључне ријечи мог одабира представа су СНАГА И УСУД.
Послије одгледаних представа схватила сам да се наша идеја подударила са ауторима представа (писац и редитељ) и да се кључне ријечи прожимају кроз сваку селектовану представу.
Избор од 6 селектованих представа у такмичарској конкуренцији је:
СЕЛЕКЦИЈА
XXIV ТЕАТАР ФЕСТ „ПЕТАР КОЧИЋ“ БАЊА ЛУКА
( 4–11. ЈУН 2022. год.)
Народно позориште Републике Српске
БЕОГРАДСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ
СРБИЈА
ЦЕМЕНТ БЕОГРАД
Инспирисано драмом Хајнера Милера
Писац, драматург: МИЛАН РАМШАК МАРКОВИЋ
Редитељ: СЕБАСТИЈАН ХОРВАТ
Представа инспирисана драмом великог њемачког драмског писца Хајнера Милера, написана као оригинална драма Милана Рамшака Марковића. Мјесто радње је Београд данас.
Представу чине двије супротстављене цјелине. Први дио представља младост, енергију, сазријевање грађанске храбрости, зрелости. Политички памфлети су знак времена у којем живимо. Ликови у првом дијелу представе постају средство којим се Себастијан Хорват, редитељ, поиграва кореографском – слет игром. Други дио је у бравурозној глумачкој игри Миодрага Микија Крстовића и Милене Зупанчич и представља деменцију, изнемоглост, тиху патњу, слабу наду и губљење битке. Снага насупрот губитку снаге и притворном усуду живота. Београдско драмско позориште у великом стилу учествује на XXIV Театар фесту „Петар Кочић”, модерном, занимљивом и необичном драмском формом која ће, сигурна сам, заинтригирати и подијелити публику.
GLEDALIŠČE KOPER – TEATRO CAPODISTRIA, KOPER, SLOVENIJA
ПОЗОРИШТЕ ПРИЈЕДОР, РЕПУБЛИКА СРПСКА (БиХ)
FRIEDRICH EBERT STIFTUNG
JUGOSLAVIJA, MOJA DEŽELA
ЈУГОСЛАВИЈА, МОЈА ОТАЏБИНА
ГОРАН ВОЈНОВИЋ
Режија: МАРКО МИСИРАЧА
Представа рађена по роману Горана Војиновића „Југославија, моја дежела” а у адаптацији и режији Марка Мисираче настала је у копродукцији два позоришта – Гледалишче Копер (Словенија) и Позоришта Приједор (Република Српска) са гостујућим глумцима Народног позоришта Републике Српске.
Прича је о дјечаку одраслом у Словенији, сину генерала Југословенске народне армије, али који „није” постао пионир. Драма потраге дјечака за својим оцем која је, заправо, потреба за идентитетом и љубави. То је потрага за објашњењима и разрјешењима. Отац и син, универзална тема, испричана кроз период прије и послије грађанског рата у бившој држави Југославији. Владан, син, ништа од тога није разумио или доживио, само је осјећао да му отац недостаје и треба. Отац у својим биткама са самим собом и цијелим свијетом престао је да буде отац и постао је неко други, постао је оно што није желио (или јесте). Сусрет њих двојице након дуго времена је приказ снаге истине и разумијевања.
Бањалучка публика ће имати прилику да на XXIV Театар фесту „Петар Кочић” погледа вјешто режирану представу на осјетљиву тему, која проговара о посљедицама, истини и усуду рата, са одличним глумачким креацијама на словеначком и српском језику. Сценографија, костим и музика као и видео-пројекција служе идеји представе, ненаметљиво, функционално и доприносе атмосфери носталгије, али и горког укуса државе која више не постоји.
ЦРНОГОРСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ, Подгорица
ЦРНА ГОРА
ШЋЕРИ МОЈА
МАЈА ТОДОРОВИЋ
Адаптација и режија: АНА ВУКОТИЋ
Представа настала према тексту Маје Тодоровић у режији и адаптацији Ане Вукотић, Црногорско народно позориште, бави се питањем односа мушкарца према женском дјетету, ћерки, жени, мајци, супрузи.
То питање еволуира и у однос према владарки, храброј и паметној, школованој жени.
На постављана питања у представи, одговор је: да служи, оцу, мајци, мужу, брату, држави.
Писац Маја Тодоровић суптилно прича причу о Зорки, ћерки кнеза Николе. Дјевојчици која се наивно и радознало супротстави традицији црногорског друштва, у овом случају двору (породици). Та њена знатижеља, као логична и здрава питања, постају њена коб и усуд. Није ово комад о побуни жене против патријархалног система и традиционалних, конзервативних принципа. Ово је комад о женском бићу које је угашено на самом почетку живота. Маја Тодоровић вјешто удахњује ликовима истину, не бојећи се исте. Текст је тако написан да дјелује да је настао у доба владара Николе. Аутентичан и савремен комад, који као и Зорка, дјелује на нас лако, питко, а тема је толико истинита и јасна да на самом крају уједе за душу.
Архаичан, лијеп, глумачки интерпретиран говор дјелује рустичан и здрав.
Црногорско народно позориште нам доноси представу, мелодраму, са горком поруком. Комични елементи омогућавају растерећење и помажу динамици представе. Сценографија и музика ненаметљиво описују атмосферу двора Црне Горе. Без обзира што је доминантна црвена боја у сценографији, ми стичемо утисак стерилности и хладноће у односима. Костим једноставно симболизује фазе одрастања Зорке и ефектно нам дочарава њену зрелост и снагу. Драгоцјена представа, прије свега због приче и теме, а потом и глумачке убједљивости која је на врхунском умјетничком нивоу.
СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ И
ЦЕНТАР ЗА РАЗВОЈ ВИЗУЕЛНЕ КУЛТУРЕ НОВИ САД
СРБИЈА
КОД „ВЕЧИТЕ СЛАВИНЕ”
МОМЧИЛО НАСТАСИЈЕВИЋ
Редитељ: СОЊА ПЕТРОВИЋ
Драме Момчила Настасијевића нису често извођене и велика је добит за наш фестивал што имамо прилику да гледамо драму о испаштању наслијеђеног гријеха.
Радња се одиграва у крчми „Вечита славина“ у којој влада неморал и у којој бораве људи промашених живота. Вријеме радње нарушава традиционалну хронолошку линеарност и пратимо главне ликове кроз њихову садашњост, прошлост, и како њихово бреме насљеђа узрокује друга зла, у будућности.
Соња Петровић, редитељ представе, користи све што овај Настасијевићев комад нуди. Крв, воду, вијенац ружа, мјесец, јабуку, клупко, фолклорна предања, језик народне приче, онострано, демонско и представа одише магијом и усудом гријеха.
Музика, која је дословно снага представе, неумољиво ствара атмосферу крчме у којој кува борба фолклорног и хришћанског, демонског и лијепог.
Имамо представу у којој је сценски говор изведен до перфекције.
Сценографија и костим се сажимају са радњом комада и глумачком игром и у најљепшем позоришном искуству публика може да осјети дах прошлости и садашњости овог ријетко поетичног драмског дјела.
Ансамбл представе „Код ‘Вечите славине’”, прецизно, филигрански, емотивно и снажно носи на својим младим плећима ово магијско дјело.
Копродукција Српског народног позоришта и Центра за развој визуелне културе наставља са афирмацијом младих глумаца и редитеља попут Соње Петровић који знају и имају шта да кажу.
АТЕЉЕ 212
СРБИЈА
ПЕТРИЈИН ВЕНАЦ
ДРАГОСЛАВ МИХАИЛОВИЋ
Редитељ: БОБАН СКЕРЛИЋ
Главна јунакиња Петрија, празновјерна, бистра и сналажљива сељанка, прича причу о свом животу испуњеном страдањима, губицима, растанцима кроз специфичан дијалекат који је, можемо рећи, аутентичан језик Драгослава Михаиловића.
Након телевизијске серије из осамдесетих година прошлог вијека, која је приковала гледаоце за екране, данас имамо прилику да кроз позоришну представу Атељеа 212 гледамо Петрију кроз три глумице.
Редитељ Бобан Скерлић, подијелио је улогу Петрије кроз три животне фазе жене и омогућава нам да пратимо и сагледавамо њену судбину, чији је усуд да воли и припада. У том свом епском битисању руке су јој везане да било шта промијени.
Пратимо причу о умирању дјеце, мужева, насиљу, са једне стране, а са друге причу о љубави, снази, љепоти и хумору једне велике бистре, сујевјерне и топле жене.
Сценографско-редитељско рјешење канапа који представља ткање живота кроз који Петрија пролази – означава нити њених емоција и снагу несаломљиве хероине провинције и маргине.
Музика, костим, вјешто израђен сценски говор глумачког ансамбла нам ненаметљиво ткају живот на позорници. Атеље 212 нам се представља у великом стилу, онако како је бањолучка публика навикла од овог београдског позоришта.
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ СОМБОР
СРБИЈА
КАШТЕЛ У ЈЕЗЕРУ
праизведба
Оригинално дјело по коме је представа рађена
„ИЗ ЈЕЗЕРА ЧОВЕК МИ ЈЕ НАПУНИО ГРУДИ СНОМ”
НИНА ПЛАВАЊАЦ
Редитељ и композитор: МАРЈАН НЕЋАК
Представа војвођанске меланхолије, смјештена у електронски звук и атмосферу. Необичан спој музике, сонгова, приче о снази и усуду љубави, умјетности и породице. Сомборско позориште нам доноси праизведбу, што је велики добитак за фестивал и примјер како позориште експериментише са различитим формама. Мелодрама о смислу живота и чежњи која плута по језеру, испред нас у публици. Стичемо утисак да нас језеро увлачи у своје дубине.
Сомборско позориште је увијек радо виђен учесник фестивала и изузетна је прилика да погледамо представу која је, на неки начин, храбар репертоарски искорак.
Ансамбл глумачки и пјевачки изводи ову поп-мелодраму са лакоћом и увлачи нас у атмосферу чежње.
……..
Од шест селектованих представа, двије представе су настале прије пандемије узроковане пандемијом Covid-а-19, али су се истакле својим квалитетом и одржале на репертоару матичних кућа.
ПЕТРИЈИН ВЕНАЦ, Атељеа 212, и ШЋЕРИ МОЈА, Црногорског народног позоришта, награђиване представе за које сматрам да их бањолучка публика заслужује погледати.
Остале четири представе су настале у периоду 2020/2021. године.
JUGOSLAVIJA, MOJA DEŽELA/ ЈУГОСЛАВИЈА, МОЈА ОТАЏБИНА (снага и усуд породице, отац и син)
ЦЕМЕНТ БЕОГРАД (снага и усуд живота, мужа и супруге)
КАШТЕЛ У ЈЕЗЕРУ (снага и усуд љубави према умјетности, проткана кроз љубав младих)
ШЋЕРИ МОЈА (снага и усуд жене, владарке)
ПЕТРИЈИН ВЕНАЦ (снага и усуд жене са маргине)
КОД „ВЕЧИТЕ СЛАВИНЕ”’ (снага и усуд наслијеђеног гријеха)
Селектоване представе обилују снажним порукама борбе против усуда, који их неумитно сустиже, снагом људскости, земље на којој живе и од које живе и снагом разумијевања.
Природно се јавила потреба да XXIV Театар фест „Петар Кочић” славимо под слоганом:
СНАГА ЗЕМЉЕ (ЉУДСКОСТИ И РАЗУМИЈЕВАЊА)
Писци који ће нам се представити су: Горан Војновић, Маја Тодоровић, Милан Рамшак Марковић и Нина Плавањац, чији текст је уједно и праизведба (Каштел у језеру).
Такође, имамо прилику да гледамо представе настале по текстовима, написаним пером Момчила Настасијевића и Драгослава Михаиловића.
Редитељи су: Себастијан Хорват, Марко Мисирача, Бобан Скерлић, Ана Вукотић, Соња Петровић и Марјан Нећак.
Редитељи се нису либили да искажу своје занатско умијеће, као и да ризикују са необичним позоришним елементима и симболима. Глумци су у првом плану, што се мени као глумици у улози селектора заиста допало. Улоге су велике, раскошне, било да се ради о млађим глумцима или ведетама регионалног глумишта. Представе обилују ауторском музиком, уживо, свирањем и пјевањем, плесом, прецизним ритмом, темпом и, што је најбитније, представе су добре, јасне, модерне, актуелне и лијепе. На публику ће дјеловати освјежавајуће и добиће прилику да виде одлична остварења региона, што овај фестивал ставља у врх регионалних фестивала.
Избор добрих представа није само заслуга селектора, ово је заслуга и побједа позоришних кућа које су истрајале у овако тешком времену, а нису поклекле пред тешким условима за умјетност, држале су се снаге исте, а усудпозоришта ће увијек бити такав да траје и преживљава све недаће.
СЕЛЕКТОР
Слађана Зрнић, глумица
април 2022. године, Бања Лука