Никола Пејаковић

Рођен у Бањој Луци, Босна и Херцеговина, 1966. године. Завршио Основну школу “Филип Мацура” и Гимназију (смјер Сценско, зидно и декоративно сликарство) у Бањој Луци. Иако је још у Средњој школи почео да објављује текстове у школском листу Орфеј и дневним новинама Глас, његово интересовање је било усмјерено ка Ликовној академији. Био је потпуно посвећен сликарству, али у Средњој школи, почиње да се интересује и за позориште.

Године 1985. уписује Факултет драмских уметности у Београду, смјер Позоришна и радио-режија у класи проф. Мирослава Беловића и доцента Николе Јевтића. Од тог тренутка креће његов професионални рад. Навешћемо само неке радове, кључне за каријеру. Убрзо, на другој години Академије, добија прву понуду да игра главну улогу у ТВ драми на тадашњој ТВ Београд, под називом Апстиненти. Исте године игра и у Карановићевом филму За сада без доброг наслова. На трећој години ради испитну представу Зоолошка прича ( The Zoo story) Е. Олбија ( E. Albee) и комад наставља да се игра у Позоришту “Душко Радовић” у Београду, на редовном репертоару Вечерње сцене.

Године 1990. пише свој први драмски текст и тако почиње његов драматуршко-сценаристички рад. Године 1991. ради као асистент редитељу Слободану Унковском на култној представи Позоришне илузије, Југословенског драмског позоришта.

Деведесетих наставља да режира у позоришту, потписује три представе у Звездара театру ( Смешна страна музике, Контузов и Парабелум) у Београду, ради у Вршцу, Бањој Луци… Сарађује са неформалном позоришном трупом Тhe Kuguars. Игра у позоришној представи Ник Кејв ( Nick Cave) Горчина Стојановића у Битеф театру. Паралелно пише за филм, глуми на филму и на телевизији. Почетком деведесетих, у Београдском драмском позоришту режира и култну представу Моја драга, по тексту Радослава Павловића, са Драганом Бјелогрлићем и Николом Којом у главним улогама.

У периоду 1993 – 1994, са Срђаном Драгојевићем, пише сценарио за филм Лепа села лепо горе и игра једну од главних улога. Све више глуми у филмовима. Игра једну од улога у српском најнаграђиванијем филму, краткометражном филму Моја домовина, Милоша Радовића. Детаљан списак улога може се наћи на његовој IMDB страници, на Интернету. Као једном од првих скрипт-доктора у Београду, кроз његове руке пролазе разни сценарији, неки касније реализовани, а неки не… Поменућемо неке од његових ( реализованих) сценарија: Лепа села лепо горе, Рат уживо, Ледина, Устаничка улица...

Ради музику за филм Нормални људи, Олега Новковића и, 1998, прави свој први албум, ЦД, (Мама, немој плакати, 2001.) са својом ауторском музиком у продукцији Војислава Аралице, београдског продуцента. Године 2005. снима и свој други ЦД под именом - Коља. Са Олегом Новковићем и Нелетом Карајлићем, 1994-95. године, режира и игра у серији Сложна браћа и ради на сценарију исте.

Године 2007. пише сценарио за серију Вратиће се роде која се приказује широм бивше Југославије и пробија све рекорде гледаности. Његов рад, до данас, је на неколико колосијека: глума, позоришна режија, филм (сценаристичко-драматуршки рад), музика…

Од 2009. је стално запослен у Народном позоришту Републике Српске. Његова прва представа коју прави као кућни редитељ Народног позоришта РС, Народни посланик, проглашена је за најбољу представу и позоришни догађај те године у БиХ. Представа осваја многе награде на фестивалима и, по први пут у 80 година постојања, Народно позориште РС, са Народним послаником, бива позвано у званичну, такмичарску селекцију Стеријиног позорја, у Нови Сад. У Народном позоришту РС, 2009. поставља текст Харолда Пинтера Повратак ( The Homecoming).

Године 2011. пише сценарија за филмове Устаничка улица и О бубицама и херојима. Године 2007. одлази у Требиње и са Његовом Преосвештенством Владиком Григоријем ради на сценарију по идеји и по мотивима из књига Епископа Григорија. Активно се укључује у живот и рад Епархије Захумско-херцеговачке и Приморске у Херцеговини.

Живи и ради на релацији Београд – Бања Лука - Требиње.

(На Интернету се могу пронаћи детаљнији подаци о његовим улогама и осталим радовима.)