Догађаји за фебруар 2025

Прича о несрећи, трагичности, патњи, стиду, принципима о одлукама и посљедицама тих одлука, као и прича о спасу од несреће и о томе колико је јединствена и неизбјежна за све људе, стаје у представу “Хасанагиница”, као и осјећаји тјескобе, немира и немоћи и све што доводи до пропасти.

Тридесете године прошлог века. Елегантни воз, Оријент Експрес, је принуђен да непредвиђено застане због обилног снега. Догађа се убиство, и Поароов пут кући који је требало да протекне сасвим мирно, постаје поприште још једног случаја који треба решити. Воз је пун осумњичених, а сваки од њих има, наизглед, необорив алиби. Поароов пут почиње у Истанбулу, а остатак приче дешава се нигде другде до у – Југославији, између Винковаца и Брода.

Нико од нас није сам. Нико не сме очекивати од себе да сам може све. Идеја женске солидарности је, посебно данас, врло важна. У време када се у међународном контексту велики број права ускраћује женама, када расте број фемицида у региону, када је третман жене у медијима врло проблематичан, нужно је говорити о женској солидарности.

У времену у ком смо са свих страна, преко разних нових и старих медија, нападнути баналним садржајима, простотом и неподношљивом површношћу, сматрам да уметност, пре свега позориште које је увек било сведок свог доба, мора поново да стекне своју просветитељску мисију, да буде брана свеопштем заглупљивању. Театар треба да буде оаза, сигурна кућа, скривени храм у који се његови посвећеници могу склонити и разматрати многа суштинска питања.

Зашто смо спремни сами себи натоварити на леђа терет одговорности и дужности према неким друштвеним конструктима (социјални статус, каријера, патриотизам…) и због њих се одрећи личне среће, па чак и љубави? … На ово питање не постоји јединствен и једноставан одговор, а наша представа је покушај да покренемо размишљање о овом проблему.

Крчаг је разбијен. Питање гласи: ко га је разбио? Ова Клајстова комедија која се игра на њемачким позорницама преко 200 година, поставља озбиљна питања која су и сада актуелна. Прикривање чињеница, борба за правду, злоупотреба судске функције те сексуална уцјена, само су неке од тема које Клајст живо осликава на сцени.

Концертом „Шест и по осмијеха за два лица и осам жица“ одшкринућемо врата и завирити у разнолики свет српске савремене уметничке музике. Иза шаљивог наслова концерта крије се узбудљив репертоар сачињен од композиција троје реномираних композитора који тренутно раде и стварају у Београду – Ивана Бркљачића, Владимира Кораћа и Татјане Милошевић.

У једној згради су два стана, у њима су два брачна пара, а сваки од њих води битку са одлукама које ће им измјестити живот из устаљености и довести их до преиспитивања система вриједности друштва у којем живе.

Госпођица подсећа на данашње време, које тлачи свакога и у коме нема савести, у коме свако граби и сналази се само за себе, у коме је новац постао божанство. Размишљам какав је то живот без љубави, без самилости, емпатије, живот проведен у опсесивној страсти за материјалним, у страху од банкрота и пропасти које нам друштво намеће?

Јесте, данас имам двадесет шест година и трансгенерацијска траума ме мање жуља. Можда као друштво нисмо пребољели фронтове, можда као жене нисмо пребољеле облине, али ми се чини да је мени ова драма понудила нешто што се надам да ће и вама. Јер, кроз слике и ријечи може да се крвари и да се поново роди. Ова драма је могућност васкрсења за све које прогањају духови прошлости и за све који воде невидљиве фронтове пред огледалима. Написала сам је за своју породицу, коју сам имала прилику да упознам, јер је преживјела.

У једној згради су два стана, у њима су два брачна пара, а сваки од њих води битку са одлукама које ће им измјестити живот из устаљености и довести их до преиспитивања система вриједности друштва у којем живе.

Написати овај текст било ми је, као аутору и редатељу представе Сумњиво лице Бранислава Нушића, један од тежих задатaка у овоме процесу. Није проблем јасно артикулирати разлоге због којих је Нушић актуалан и данас, проблем је артикулирати бијес и немоћ због чињенице да Нушић увијек и изнова остаје наш сувремник и да се ништа није промијенило по том питању.

О Иванову је много писано од његовог настанка до данас. И увек је изазивао бројна и оштра спорења. Али комад није наилазио на јединствено тумачење и схватање ни у критици ни у науци о књижевности ни у театарским интерпретацијама. „До данас нема јединственог мишљења чак ни о томе шта се стварно у комаду дешава, о чему се у њему ради, какав је карактер главног јунака“ (Д. Путченков). У драми не постоји јасно дефинисана, „рељефна“ фигура Иванова. Дате су само верзије његове личности, од којих се ни једна не јавља као коначна.

Крчаг је разбијен. Питање гласи: ко га је разбио? Ова Клајстова комедија која се игра на њемачким позорницама преко 200 година, поставља озбиљна питања која су и сада актуелна. Прикривање чињеница, борба за правду, злоупотреба судске функције те сексуална уцјена, само су неке од тема које Клајст живо осликава на сцени.

Александра Галина, међутим, интересује не само беда до које су стигли и у којој своје снове покушавају да остваре наши савремени понижени и увређени, већ, пре свега, они који су на таласу тих тектонских друштвених промена постали успешни, важни и уважени чланови једне нове класе (касте) нових богаташа и који су за свој вртоглави успон морали да плате страшну цену свога социјалног уздизања.

95. сезона 2024/2025.Народно позориште Републике СрпскеСимфонијски оркестар НПРС-аТрећа концертна сезонаПети фестивал италијанске културе"INSIEME"У сарадњи са Удружењем Италијана Бања Лука ДЕТАЉИ Датум: 27/02/2025 Вријеме:…

„Можда се и пронађем, ово је Америка, све је могуће…” ријечи су које на почетку представе “Изгубљени у Бруклину“ изговара  главни јунак Џо Молер.  Проналажење (посла, искрене љубави и понајвише себе) је основни мотив цијеле представе, јер служи као покретач свих догађаја у његовом животу.

Зашто смо спремни сами себи натоварити на леђа терет одговорности и дужности према неким друштвеним конструктима (социјални статус, каријера, патриотизам…) и због њих се одрећи личне среће, па чак и љубави? … На ово питање не постоји јединствен и једноставан одговор, а наша представа је покушај да покренемо размишљање о овом проблему.