Догађаји за септембар 2023

Кратак синопсис: Монодрама ,, О њој која се враћа" је прича о животу и делу глумице Олге Илић. Монодрама прати живот и стваралаштво путујуће глумице, која је много допринела позоришту почетком двадесетог века. Публика ће кроз монодраму упознати глумицу која је својим темпераментом и талентом пленила и освајала српску сцену. Иако је добила епитет ,,српска Сара Бернар", није успела да остане упамћена. Овом монодрамом ће се Олга Илић на тренутак вратити у наш животда нам покаже колико је вредна истинска љубав према овој уметности.

Монодрама „Бесмртни дечак“ је прича о животу чувеног југословенског песника Мирослава Мике Антића. У монодрами се поред протагонисте, који води причу, појављају познати и они мање познати људи из Микиног живота. Монодрама је прожета стварним ликовима и догађајима из живота овог вечитог дечака. Публика ће моћи да види различите етапе његовог живота – од детињства, преко љубавног и кафанског живота до борбе са опаком болешћу. Кроз поезију Мике Антића глумац провлачи песникову емоцију и отвара публици нове погледе на његова дела. У сат и пет минута Данило Миленковић одаје почаст, признање и омаж песнику који је живео за тренутак, људе и љубав.

Кроз лик Чаплина и његов однос према Хитлеру у представи прати се вјечна борба добра и зла. Борба која је стара као и сам човјек, јер је први такав познат случај записан још у Књизи постања. Представа зато и почиње реченицом која текст монодраме директно повезује са библијским мотивом братоубиства. Представници добра и зла су у првом реду.

Невербална монодрама "Марсо" испитује различите могућности тјелесног израза и начина експресије сценског покрета глумца. Инспирисана је секвенцама из живота и радом чувеног пантомимичара Марсела Марсоа. Радња представе се одвија у галерији посвећеној овом великом умјетнику. Усљед завршних радова прије отварања изложбе, молер долази у искушење да отвори стари Марсоов кофер, што доводи до неочекиваног развоја ситуације.

„Странци у ноћи” нису само пуки приказ утјецаја развоја технологије (у конкретном случају мобилних телефона и друштвених мрежа) на међусобне односе између људи. Они су минуциозни портрет огољености и самоће данашњег модерног свијета. С партнером или соло, с потомством или без њега, љубав као исконска потреба за припадањем, модерном човјеку постаје терен исклизнућа.

Комад Болест (Хркачи) почео сам, колико се сећам, да пишем средином прошле године, када се вирус већ увелико рекламирао по телевизији. Разни ликови су нас плашили да ћемо да поумиремо сви, ако се не деси чудо. И десило се мини-чудо; пронађена је вакцина.

Диригент: Душан Вере УрошевићСолисти:Албина Смајловић Томић, сопранИвана Милинчић, сопранМладен Продан, тенорАлександар Драгојевић, баритонКамерни оркестар Народног позоришта Републике СрпскеПрве виолине: Душица Блаженовић, Теодор Икановић,…

О Иванову је много писано од његовог настанка до данас. И увек је изазивао бројна и оштра спорења. Али комад није наилазио на јединствено тумачење и схватање ни у критици ни у науци о књижевности ни у театарским интерпретацијама. „До данас нема јединственог мишљења чак ни о томе шта се стварно у комаду дешава, о чему се у њему ради, какав је карактер главног јунака“ (Д. Путченков). У драми не постоји јасно дефинисана, „рељефна“ фигура Иванова. Дате су само верзије његове личности, од којих се ни једна не јавља као коначна.