Догађаји за април 2023

Како засмијати Бога - Комедија о онима који планирају. Аутор: Шон Гренан, Превод и адаптација: Ивана Стјепановић, Редитељ: Жељко Стјепановић, Сценограф: Драгана Пурковић Мацан, Костимограф: Јелена Ђорђевић, Лектор: Наташа Кецман, Инспицијент и суфлер: Дејан Андрић. Представа траје око 90 минута

„Странци у ноћи” нису само пуки приказ утјецаја развоја технологије (у конкретном случају мобилних телефона и друштвених мрежа) на међусобне односе између људи. Они су минуциозни портрет огољености и самоће данашњег модерног свијета. С партнером или соло, с потомством или без њега, љубав као исконска потреба за припадањем, модерном човјеку постаје терен исклизнућа.

У својој најмање извођеној комедији „Школа за жене“ Ж. Б. П. Молијер бави се питањем односа према жени. Радећи ову представу, на моју велику част и задовољство шесту по реду  у Народном позоришту Републике Српске у Бањалуци, питам се: да ли је ова комедија тако ретко играна баш зато што се тема којом се бави сматра превазиђеном у савременом, а ипак, тако доминантно мушком свету? Или је њено ретко извођење резултат тога да смо вековима као људска врста навикавани да је однос према жени, као према нижем бићу, природан.

Написати овај текст било ми је, као аутору и редатељу представе Сумњиво лице Бранислава Нушића, један од тежих задатaка у овоме процесу. Није проблем јасно артикулирати разлоге због којих је Нушић актуалан и данас, проблем је артикулирати бијес и немоћ због чињенице да Нушић увијек и изнова остаје наш сувремник и да се ништа није промијенило по том питању.

Комад Болест (Хркачи) почео сам, колико се сећам, да пишем средином прошле године, када се вирус већ увелико рекламирао по телевизији. Разни ликови су нас плашили да ћемо да поумиремо сви, ако се не деси чудо. И десило се мини-чудо; пронађена је вакцина.

Репертоар је састављен од композиција познатих композитора као што су: Арнолд Менделсон, Антоњин Дворжак, Бела Барток, Золтан Кодаљ и Александар Бородин.

„One flew east, one flew west, one flew over cuckoos nest.” Велики повратак Драгана Бјелогрлића на сцену Београдског драмског позоришта у легендарној црнохуморној сатири о појединцу у репересивном систему, менталним институцијама и слободи духа. Ова драма написана је 1962. године. Прво извођење било је 1963. на Бродвеју с Кирком Дагласом у главној улози.

„One flew east, one flew west, one flew over cuckoos nest.” Велики повратак Драгана Бјелогрлића на сцену Београдског драмског позоришта у легендарној црнохуморној сатири о појединцу у репересивном систему, менталним институцијама и слободи духа. Ова драма написана је 1962. године. Прво извођење било је 1963. на Бродвеју с Кирком Дагласом у главној улози.

Кољада се наслања на традицију Чехова или бар једног дела Чеховљеве поетике. На тематском нивоу, Чеховљева драматургија одликује се сталним смењивањем и преплитањем ИРАЦИОНАЛНОГ и БАНАЛНОГ, али Чехов никад није феномен БАНАЛНОСТИ у људском животу поставио у центар тематског круга неког свог комада.

Госпођица подсећа на данашње време, које тлачи свакога и у коме нема савести, у коме свако граби и сналази се само за себе, у коме је новац постао божанство. Размишљам какав је то живот без љубави, без самилости, емпатије, живот проведен у опсесивној страсти за материјалним, у страху од банкрота и пропасти које нам друштво намеће?

Прича о несрећи, трагичности, патњи, стиду, принципима о одлукама и посљедицама тих одлука, као и прича о спасу од несреће и о томе колико је јединствена и неизбјежна за све људе, стаје у представу “Хасанагиница”, као и осјећаји тјескобе, немира и немоћи и све што доводи до пропасти.

Како засмијати Бога - Комедија о онима који планирају. Аутор: Шон Гренан, Превод и адаптација: Ивана Стјепановић, Редитељ: Жељко Стјепановић, Сценограф: Драгана Пурковић Мацан, Костимограф: Јелена Ђорђевић, Лектор: Наташа Кецман, Инспицијент и суфлер: Дејан Андрић. Представа траје око 90 минута

У старој вили у Напуљу, живи џангризави нежења Уберто са својим слугама. Служавка Серпина, млада и лепа, није вична кућним пословима, лења је и дрска и машта о бољем животу. Многим лукавствима, Серпина уз помоћ приглупог слуге Веспонеа успева да надмудри и заведе Уберта и дође до свог циља. Уберто схвата да је све време волео Серпину, па цела прича има срећан крај.

Затворимо ли на часак очи, можемо да замислимо једну грдну кафану крајпуташицу, негдје уз Коридор, усред ничега, гдје међу кривоногим столовима, у облаку дима, једна жена преврће пљескавице, а другом руком листа Рат и мир. Тамо у ћошку, бивши доктор историје, у проклетству алкохолног заборава, забрањује литературу „јер добра никад донијела није“, док га слуша некадашњи надарени ђак, сад возач камиона.

О Иванову је много писано од његовог настанка до данас. И увек је изазивао бројна и оштра спорења. Али комад није наилазио на јединствено тумачење и схватање ни у критици ни у науци о књижевности ни у театарским интерпретацијама. „До данас нема јединственог мишљења чак ни о томе шта се стварно у комаду дешава, о чему се у њему ради, какав је карактер главног јунака“ (Д. Путченков). У драми не постоји јасно дефинисана, „рељефна“ фигура Иванова. Дате су само верзије његове личности, од којих се ни једна не јавља као коначна.

Ораторијум Естер италијанског композитора Кристијана Ђузепеа Лидартија, настао је у сарадњи Народног позоришта Републике Српске, Роси Феста Београд и Јеврејске општине Бања Лука.

У својој најмање извођеној комедији „Школа за жене“ Ж. Б. П. Молијер бави се питањем односа према жени. Радећи ову представу, на моју велику част и задовољство шесту по реду  у Народном позоришту Републике Српске у Бањалуци, питам се: да ли је ова комедија тако ретко играна баш зато што се тема којом се бави сматра превазиђеном у савременом, а ипак, тако доминантно мушком свету? Или је њено ретко извођење резултат тога да смо вековима као људска врста навикавани да је однос према жени, као према нижем бићу, природан.