Past Events

Нико од нас није сам. Нико не сме очекивати од себе да сам може све. Идеја женске солидарности је, посебно данас, врло важна. У време када се у међународном контексту велики број права ускраћује женама, када расте број фемицида у региону, када је третман жене у медијима врло проблематичан, нужно је говорити о женској солидарности.

Комад Болест (Хркачи) почео сам, колико се сећам, да пишем средином прошле године, када се вирус већ увелико рекламирао по телевизији. Разни ликови су нас плашили да ћемо да поумиремо сви, ако се не деси чудо. И десило се мини-чудо; пронађена је вакцина.

Филм говори о 65. заштитном моторизованом пуку Главног штаба, једној од најелитнијих јединица Војске Републике Српске. Прати пут од формирања једнице у Загребу, у вријеме СФРЈ, пресељење у Сарајево, страдање припадника пука у Добровољачкој улици, поновно формирање у Хан Пијеску и ратни пут јединице.

„Можда се и пронађем, ово је Америка, све је могуће…” ријечи су које на почетку представе “Изгубљени у Бруклину“ изговара  главни јунак Џо Молер.  Проналажење (посла, искрене љубави и понајвише себе) је основни мотив цијеле представе, јер служи као покретач свих догађаја у његовом животу.

Музички концепт концерта, као и са зимом и летом, води нас у два правца – барок и уопштено необарок. Концерт почињемо Вивалдијевом Зимом, а настављамо једном од најлепших написаних арија за мецосопран икада – Erbarme dich, mein Gott или у преводу Господи помилуј из Бахове Пасије по Матеју. Након два велика мајстора барока, загледани смо у композиторе савременог стваралаштва.

„Странци у ноћи” нису само пуки приказ утјецаја развоја технологије (у конкретном случају мобилних телефона и друштвених мрежа) на међусобне односе између људи. Они су минуциозни портрет огољености и самоће данашњег модерног свијета. С партнером или соло, с потомством или без њега, љубав као исконска потреба за припадањем, модерном човјеку постаје терен исклизнућа.