Events for 18/03/2023 - 02/03/2023

“Трамвај звани жеља” драмско је дело које је литерарна фактографија сврстала међу класике готово у тренутку његовог настанка, учинивши тако вероватно његову тадашњу актуелност свевременом и отвореном препознавању и данас и овде. Тенеси Вилијамс је писац који већ 1948. за ову драму добија Пулицерову награду, прву од чак три. Успех у театру је известан у режији Елие Казана, а неколико година касније исти редитељ према том делу снима и култни филм.

„Савременост коју живимо вапи за кнезом Мишкином наших дана. Каква би судбина данас снашла ту наивну, искрену добричину? Које високе кругове би он згражавао својом непромишљеном срдачношћу? Његова идеална доброта, само је окрутност за његово друштвено и емотивно биће.

Фауст је део животног пута, када све што смо градили, чему смо живот посветили изгледа промашено и без смисла, спремни да све бацимо у воду зарад само једног тренутка утехе. Једини излаз је искушење. Човек када хрли у искушење, не да би доказао своју верност и постојаност, већ да би у паду нашао олакшање. Да би се осветио себи и свом промашеном животу и макар у болу осетио прави живот…

Већ наслов концерта може испровоцирати део публике, који ће име концерта повезати са фолк музиком. Међутим, истина је негде на средини. На програму концерта налазе се дела композитора: Милошевића, Комадине, Шепића и Божића, који су у свој композиторски кредо, намерно или случајно, уносили звук народа којем припадају. Имплементирајући цитате музичког фолклора, али и стилизовањем истих, дошли смо до тога да ова музика може бити изузетно блиска ширем аудиторијуму. Управо зато овај звук може бити „подобан“ и за ону публику која се плаши уметничке музике или је пак посвећена искључиво слушању (турбо)фолка. Са друге стране, сви они упућени у стваралаштво поменутих композитора имаће пред собом део стандардног репертоара који једна национална кућа у виду позоришта мора и треба да негује.

Одлука да се приступи раду на На рубу памети и Пијаној ноћи дошла је као посљедица опажања да у нашем друштву постоји потреба за повратком крлежијанског начина мишљења – циничног, али непоколебљивог, аргументованог, али недихотомичног. У том смислу, и у овој представи се преплићу личности из Крлежиних дневника и личности из Крлежиног романа, људи различитих „погледа на свијет“ и ликови разнородних идеолошких и моралних начела и сви заједно чине свеобухватан универзум.