Догађаји за 06/06/2024 - 25/06/2024

Ремек-дјела руске и стране класике изводе лауреати међународних такмичења, умјетници „Опере Санкт Петербурга“: Марија Чернишева (клавир), Јевгенија Кравченко (сопран), Софја Некрасова (сопран), Лариса Поминова (мецосопран), Владислав Мазанкин (тенор), Валериј Каула (бас).

У свом комаду “Женидба”, Гогољ је желео да у први план стави и исмеје друштвене аномалије свог времена - лицемерје, жељу за статусом по сваку цену, робовање нормама грађанског друштва… Женидба о којој он говори није женидба из љубави. То је друштвена обавеза, статусни симбол, испуњавање форме за којом његови ликови чезну, и управо то је оно што их чини комичним.

Госпођица подсећа на данашње време, које тлачи свакога и у коме нема савести, у коме свако граби и сналази се само за себе, у коме је новац постао божанство. Размишљам какав је то живот без љубави, без самилости, емпатије, живот проведен у опсесивној страсти за материјалним, у страху од банкрота и пропасти које нам друштво намеће?

Када се годинама у људима таложи мржња, а усљед неспособности да се каже „опрости“, они временом постају отуђени, самим тим и усамљени. Када би људи знали колико је потребно и лако рећи „опрости“ и колика је моћ те ријечи, сви би живјели у много здравијем друштву.

Наши дани су настали као моја унутрашња борба са самим собом. Једна половина мене говорила ми је да би требало да одем из ове несрећне и неуређене земље. Несрећне због рата, неуређене због лоших политика које су нас довеле на руб егзистенције.

Јесте, данас имам двадесет шест година и трансгенерацијска траума ме мање жуља. Можда као друштво нисмо пребољели фронтове, можда као жене нисмо пребољеле облине, али ми се чини да је мени ова драма понудила нешто што се надам да ће и вама. Јер, кроз слике и ријечи може да се крвари и да се поново роди. Ова драма је могућност васкрсења за све које прогањају духови прошлости и за све који воде невидљиве фронтове пред огледалима. Написала сам је за своју породицу, коју сам имала прилику да упознам, јер је преживјела.