Догађаји за 08/11/2023 - 19/10/2023

„Можда се и пронађем, ово је Америка, све је могуће…” ријечи су које на почетку представе “Изгубљени у Бруклину“ изговара  главни јунак Џо Молер.  Проналажење (посла, искрене љубави и понајвише себе) је основни мотив цијеле представе, јер служи као покретач свих догађаја у његовом животу.

Кољада се наслања на традицију Чехова или бар једног дела Чеховљеве поетике. На тематском нивоу, Чеховљева драматургија одликује се сталним смењивањем и преплитањем ИРАЦИОНАЛНОГ и БАНАЛНОГ, али Чехов никад није феномен БАНАЛНОСТИ у људском животу поставио у центар тематског круга неког свог комада.

У нашој представи сукоб између две породице није детерминисан географском, историјском или језичком поделом на Републику Српску и Словенију како се у самом задатку копродукције чини. У нашој представи језичка разлика је богатство друштва и апсурдни доказ да оно не мора да буде предмет сукоба док неко то не постави као стандард. Овде се ради о, како Шекспир и сам каже, мржњи која је толико дуго уткана у две завађене породице да више нико не може да тврди када је и зашто она настала. Афирмација мржње по добро познатом моделу „Завади па владај“ одговара онима који од тога профитирају и излазе као победници.

У нашој представи сукоб између две породице није детерминисан географском, историјском или језичком поделом на Републику Српску и Словенију како се у самом задатку копродукције чини. У нашој представи језичка разлика је богатство друштва и апсурдни доказ да оно не мора да буде предмет сукоба док неко то не постави као стандард. Овде се ради о, како Шекспир и сам каже, мржњи која је толико дуго уткана у две завађене породице да више нико не може да тврди када је и зашто она настала. Афирмација мржње по добро познатом моделу „Завади па владај“ одговара онима који од тога профитирају и излазе као победници.

“Трамвај звани жеља” драмско је дело које је литерарна фактографија сврстала међу класике готово у тренутку његовог настанка, учинивши тако вероватно његову тадашњу актуелност свевременом и отвореном препознавању и данас и овде. Тенеси Вилијамс је писац који већ 1948. за ову драму добија Пулицерову награду, прву од чак три. Успех у театру је известан у режији Елие Казана, а неколико година касније исти редитељ према том делу снима и култни филм.

„Савременост коју живимо вапи за кнезом Мишкином наших дана. Каква би судбина данас снашла ту наивну, искрену добричину? Које високе кругове би он згражавао својом непромишљеном срдачношћу? Његова идеална доброта, само је окрутност за његово друштвено и емотивно биће.