14+

Аутор: Роланд Шимелпфениг
Преводилац: Љубиша Матић
Редитељ: Милан Богдановић
Асистент редитеља: Марко Ристић*
Драматург: Александар Васиљевић
Сценограф: Дуња Костић
Костимограф: Ивана Ристић
Композитор: Лука Лукић
Лектор: Наташа Кецман
Продуцент: Никола Ђаковић
Суфлер и инспицијент: Маја Калаба

ЛИЦА

Ханс Ломајер: Жељко Еркић
Фатима Мансур: Наташа Перић
Франциска Деке: Исидора Давидовић**
Калил: Сенад Милановић
Петер Карпати: Бојан Колопић

*студент друге године Позоришне режије на Академији умјетности УНИБЛ у класи професора Горана Дамјанца

**студенткиња четврте године Глуме на Академији умјетности УНИБЛ у класи професора Радослава Миленковића и Николине Фригановић, стручног сарадника

Премијера: 8. 3. 2025.

Представа траје један сат и двадесет минута.

РИЈЕЧ РЕДИТЕЉА

Живио сам дуго у великом солитеру: пет улаза, девет спратова, десет станова по спрату. Знам тачно да има 104 степеника до шестог спрата. Сјећам се комшија, али никада нисам знао ништа о њима. Постојао је цијели један град унутар једне зграде, гдје су сви странци. Управо ту свакодневну, готово непримјетну отуђеност истражује Арапска ноћ Роланда Шимелпфенига, њемачког драматурга и једног од најзначајнијих гласова савременог европског театра. Кроз пет испреплетаних прича смјештених у једну врелу љетну ноћ, комад отвара простор у којем се стварност и илузија стапају, а станари зграде, повезани случајношћу, губе оријентацију у времену и простору. Нестанак воде покреће радњу – ситан поремећај у свакодневици избацује ликове из рутине, приморавајући их да пређу границе познатог. Како ноћ одмиче, зидови стамбене зграде престају да буду физичка баријера, већ постају живи организам – ходници, станови и лифтови постају лавиринт. Шимелпфениг у овом тексту мајсторски комбинује елементе трилера и апсурда, стварајући хипнотишућу атмосферу у којој се брише граница између јаве и сна. Његов језик је истовремено лиричан и прецизан, а репетитивна структура текста подсјећа на ритам снова из којих се не можемо пробудити. Арапска ноћ нас суочава с усамљеношћу која опстаје упркос близини других људи. Ликови су приморани да, макар на тренутак, изађу из својих изолованих свијетова и осјете присуство оних који су им све вријеме били ту – али невидљиви.

Милан Богдановић

Програмску књижицу можете преузети овдје.