15+

• Аутор: Ана Ђорђевић
• Режија и адаптација: Слађана Килибарда
• Драматург: Ивана Стјепановић
• Сценографија: Драгана Пурковић Мацан
• Костимографија: Јелена Видовић
• Сценски покрет: Емир Фејзић
• Избор музике: Слађана Килибарда
• Техника гласа: Лидија Пајић
• Дизајн свјетла: Иван Штрок
• Аудио и видео-дизајн: Петар Билбија
• Лектор: Наташа Кецман
• Инспицијент: Миодраг Маркићевић
• Суфлер: Маја Калаба

Представа траје два сата

Улоге:

–Премијерна подјела-

• Слађана Зрнић: Марија
• Николина Фригановић: Тамара
• Миљка Брђанин: Катарина
• Борис Шавија: Никола
• Жељко Еркић: Саша
• Владимир Ђорђевић: Бане
• Рок Радиша: Филип
• Софија Ристић*: Мина

Гласови у Off-у:

Наташа Иванчевић, Ведрана Мачковић, Борис Шавија, Александар Стојковић, Љубиша Савановић, Златан Видовић, Данило Керкез, Марко Недељковић, Ивана Стјепановић.

*студенткиња треће године Глуме на Академији умјетности Бања Лука, у класи проф. Јелене Трепетове Костић

Оригинални наслов драме Ане Ђорђевић је Црна кутија.

Писана је по мотивима вишеструко награђиваног италијанског филма Потпуни странци (Perfetti sconosciuti), режија Паоло Ђеновезе (Paolo Genovese), 2016.

Слађана Килибарда потписује адаптацију драмског текста Ане Ђорђевић и режију представе Странци у ноћи у Народном позоришту Републике Српске.

Црна кутија

Запис аутора

У ноћи помрачења месеца, које се од давнина сматра мистериозним покретачем великих личних промена,цивилизован човек, упакован у шарени папир брачног и професионалног статуса, сакривен иза својих хобија и друштвених улога, показаће праву природу–или неће? Уколико је покаже, кула на чијем је врху живео, наизглед заштићен, сурваће се у понор, али ће на голој земљи можда нићи семе живота какав заслужује свако достојанствено људско биће. Уколико је не покаже, остаће релативно задовољан, а шта је цивилизованом човеку модерног доба друго и потребно осим удобног, познатог, досадног али пријатно уобичајеног, осећања релативног задовољства? Снага помраченог месеца немоћна је спрам пријатељства које је човек изградио према том млаком стању полулажи у којој живи и у којој ће и умрети, као да га никада није ни било.

Ана Ђорђевић

Ријеч редитеља

„Човјек увијек може навући маску на лице, а у себи остати онај који је био. Али што ако маска срасте с лицем? С временом ти постане све теже играти двоструку игру, па почнеш сам себе увјеравати да доиста мислиш то што говориш, како би у властитим очима остао чист.”

Иво Брешан, Горгоне

„Странци у ноћи” нису само пуки приказ утјецаја развоја технологије (у конкретном случају мобилних телефона и друштвених мрежа) на међусобне односе између људи. Они су минуциозни портрет огољености и самоће данашњег модерног свијета. С партнером или соло, с потомством или без њега, љубав као исконска потреба за припадањем, модерном човјеку постаје терен исклизнућа.

Страх од искреног припадањапретвара се у страх од живота као таквог. Зато је лакше навући маску и бити нетко други, отпоран, нерањив и свемогућ.

Оголити се до краја изазвало би исувише боли, па зато радије пристајемо на доживотне короте које нас одржавају у животу иза и унутар властитих ЗАТВОРЕНИХ ВРАТА.

(Испред којих остају наша дјеца с најважнијим питањем: Што је то љубав?)

Слађана Килибарда

Представу посвећујем свом дивном колеги и пријатељу Игору Вуку Торбици