Симфонијски оркестар Народног позоришта Републике Српске 

КОНЦЕРТНА СЕЗОНА 2023/2024.

Циклус концерата камерне музике

 

Концерт дуа – виолина и клавир

 

Лидија Пејаковић, виолина

Жељка Јованић, клавир

 

 

Соната бр. 1 у Де-дуру, оп. 12

Соната бр. 4 у а-молу, оп. 23

Соната бр. 5 у Еф-дуру, оп. 24

 

Организатор и инспицијент: Дејан Андрић

 

 

Интродукција – увод, увођење у дужност, увод у неким музичким комадима, музички облик – Интродукција и рондо/капричо…

 

С обзиром на значење речи „интродукција”, овај циклус концерата је управо ту да публику, пре свега, упозна са највећим делима камерне музике писане за најразличитије саставе. С обзиром на то да је ово први циклус ове врсте у Народном позоришту Републике Српске, упознавање се неће само десити на музичком плану, већ и на „кадровском”. Наиме, публика ће имати прилику да кроз смену концерата у овом циклусу упозна запослене инструменталисте Оркестра Народног позоришта Републике Српске кроз њихов музички наратив. Циклус се спроводи током концерте сезоне 2023/2024. и поред домаћих уметника, презентоваће и уметнике из региона који ће стварати музичку магију са члановима Оркестра Народног позоришта Републике Српске. 

 

Душан В. Урошевић, умјетнички директор и диригент СО НПРС

У оквиру циклуса концерата камерне музике Интродукције биће одржан концерт посвећен музичком путовању кроз генијалност једног од највећих композитора у историји – Лудвига ван Бетовена. 

 

Бетовенова музика представља концепт мира и јединства. Чини се да нам је то насушна потреба у овим изазовним временима. Извођење његових дјела захтијева пуно искуства и зрелости. Разумијевање карактера Бетовенових тема, које су веома упечатљиве и јаке, те њихово преплитање на најразличитије начине представља велики изазов, али истовремено и задовољство и непресушан извор инспирације.

 

Соната бр. 1 у Де-дуру оп. 12, написана 1798. године, спада у његова рана дјела, када је учио код Хајдна. Соната је написана у класичном стилу и има три става. Оптимизам и лакоћа главне су карактеристике овог дјела.

 

Прве три сонате оп. 12 су посвећене Салијерију, док нови, интензивнији дух улази са Сонатом бр. 4 у а-молу, оп. 23, коју је Бетовен посветио једном од својих главних покровитеља тог времена, грофу Морицу фон Фрису. Осјетна је снажна тежња ка једнакости у расподјели материјала између клавира и виолине, те су овим дјелом прогнане све мисли о опису који се налази у објављеним издањима већине соната из класичног доба „За клавир уз пратњу виолине“. 

 

Соната бр. 5 у Еф-дуру оп. 24, примјер је његовог генија као композитора, комбинујући класичну елеганцију са иновативним изражајем. Њене богате мелодије, живахни ритмови и емоционална дубина и данас привлаче публику и музичаре, чиме се потврђује њено мјесто као једног од темеља репертоара за виолину и клавир.