НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ

ОЧЕВИ И ОЦИ

По роману Слободана Селенића

• Драматизација: Ката Ђармати
• Режија: Вељко Мићуновић
• Сценографија: Зорана Петров
• Костимографија: Марија Марковић Милојев
• Композитор: Невена Глушица
• Сценски говор: др Љиљана Мркић Поповић
• Продуценти: Јасмина Урошевић и Оливера Живковић
• Инспицијент: Сандра Роквић
• Суфлер: Гордана Перовски
• Асистент сценографа: Јасна Сарамандић
• Асистент костимографа: Ена Кротић
• Мајстор свјетла: Срђан Мићевић
• Мајстор маске: Марко Дукић
• Мајстор позорнице: Невенко Радановић / Зоран Мирић
• Мајстори тона: Небојша Костић и Тихомир Савић

Костим и декор израђени у радионицама Народног позоришта у Београду

Играју:

Милутин Медаковић: Милош Ђорђевић
Стеван Медаковић: Никола Ракочевић
Михајло Медаковић: Александар Вучковић
Елизабета Медаковић: Вања Ејдус
Рахела Блејк: Вања Милачић
Нанка: Сена Ђоровић
Јелена: Ива Милановић
Видосав Прокић: Никола Ристановски

Представа траје 1 сат и 40 минута и нема паузу.

РИЈЕЧ РЕДИТЕЉА

Наши очеви и оци – наше наслеђе духовно, интелектуално, идеолошко – оно са чим неминовно живимо до данас. Или смо присиљени да живимо. У немогућности отклона, зарад непрестаног ископавања и прекопавања историје, очеви и оци, обитавају око нас непрестано – подсећају, прогоне надзиру и опомињу. Из крхотина сећања Стевана Медаковића гледају нас, наше располућености, угрожене интиме, породични расколи и отуђивања. Указује се и једно суштинско неразумевање различитости, па било оно на нивоу базичног по националности или по питању пуко идеолошког. Док се, уједно, испостављају очигледнима наши унутрашњи егзили, болне заробљености и осећање кривице које теглимо до дана данашњег.

Вељко Мићуновић