ПОЗОРИШТЕ „БОРА СТАНКОВИЋ“ ВРАЊЕ

НИШТА НЕЋЕМО ЗАБОРАВИТИ

По мотивима романа „Кањец фиљма“ и „Иста прича“ Вере Ценић

• Драматизација: Тијана Грумић
• Режија: Југ Ђорђевић
• Сценографија: Андреја Рондовић
• Костимографија: Велимирка Дамјановић
• Дизајн свјетла: Радомир Стаменковић
• Композитор: Јулија Кастелучи
• Инспицијент: Јасмина Стојилковић

ИГРАЈУ:

• Радмила Ђорђевић
• Жетица Дејановић
• Милена Стошић
• Јелена Филиповић
• Аница Петровић
• Анђела Влајковић
• Бојан Јовановић
• Марко Петричевић
• Марко Николић
• Никола Стојковић

Представа траје три и по сата и има паузу.

БИЉЕШКА ДРАМАТУРГА

Мислила сам да ће мој најтежи задатак у Врању и врањском позоришту бити драматизација Боре Станковића и његове Нечисте крви пре четири године. То је зато што тада нисам знала за Веру Ценић и њен Кањец фиљма. Занатски гледано, драматизовати Кањец фиљма (и Исту причу) врло је лако и једноставно. Вера Ценић пише језиком који је лаган, неоптерећен, лако читљив, комуникативан. Међутим, оно о чему пише је у потпуном контрасту са тим. Оно о чему Вера Ценић пише тешко може да се тако олако прихвати, а још теже да се заборави. Ипак, заборављање нам на овим просторима иде од руке. Заборавили смо штошта, а кад нас све то што смо заборавили ипак сустигне, у неком другом облику, у неком новом издању, изненађени смо тиме како је то баш нама могло да се деси. Чини се да је заборављање у човековој природи. Можда у жениној није. Док год има оних које одбијају да забораве, које бележе, које пишу, али и оних које бирају да се сећају, да памте, да читају, можда постоји нада да ће свет једног дана бити мало бољи. Зато је неопходно да и историја, као готово искључиво мушка прича о прошлости, почне да се сагледава и из неких других перспектива. Перспектива оних које су по правилу заборављене.

Тијана Грумић, списатељка