Циклус концерата: Серенада за... Италију

95. сезона 2024/2025.

Народно позориште Републике Српске

Симфонијски оркестар НПРС-а

Трећа концертна сезона

 

 

у сарадњи са Удружењем Италијана Бања Лука

 

 

Марија Пилиповић, пиколо флаута

Маша Малешевић, обоа

Лука Лопичић, хармоника

 

Гудачки оркестар Народног позоришта Републике Српске

 

диригент: Душан Вере Урошевић

 

организатор и инспицијент: Дејан Андрић

 

НА ПРОГРАМУ: 

 

Антонио Вивалди (1678−1741): Концерт за флаутино/пиколо у Це-дуру, RV 443

Антонио Салијери (1750−1825): Камерни кончертино за обоу у Ге-дуру

Ермано Волф-Ферари (1876–1948): Серенада за гудачки оркестар

Роберто ди Марино (1956): Четири боје (Four Colours) за хармонику и гудачки оркестар

 

Серенада?

 

Серенада – вечерња музика, музички перформанс који се изводи у част некога, односно за некога. Серенада је, исто тако, музички поздрав који се изводи за љубавника, пријатеља, високо рангирану или другу особу којој треба одати почаст. Изводи се обично у вечерњим сатима – од италијанског „sera“.

 

Зашто и даље „Серенада за…“?

 

Циклус „Серенада за…“ обухвате концерте које реализује Симфонијски оркестар Народног позоришта Републике Српске и то у различитим саставима – гудачки, камерни и симфонијски са солистима. С обзиром на значење речи серенада, ови концерти се свакако дешавају у вечерњим терминима и биће посвећени публици, која је спремна да се упусти у сопствену музичку авантуру звану „Серенада за…“. Протекла сезона изнедрила је више оваквих концерата на којима су прилику за стварање музичке магије добили професори, студенти, етаблирани музички уметници Бањалуке, али и региона. „Серенаде“ су ту да отворе могућност свим музичким уметницима да сарађују са оркестром Народног позоришта Републике Српске који расте и развија се.  Важно је напоменути да ће сваки од концерата у циклусу на програму имати Серенаду, као музички облик и то писане од стране познатих, али и мање познатих композитора попут: Волф-Ферарија, Фукса, Колриџ-Тејлора, Хуберта, Блоха и других. На тај начин Народно позориште Републике Српске упознаће публику са неким „новим“ ауторима, а којима је серенада била инспирација за настанак овог музичког облика.

 

 

Концерт Гудачког оркестра Народног позоришта Републике Српске „Серенада за… Италију“ део је циклуса концерата „Серенада за…“, који се изводи у оквиру Петог фестивала италијанске културе „Insieme“. Народно позориште овим концертом наставља сарадњу са Удружењем Италијана Бања Лука, које ове године прославља 20 година постојања и пет година фестивала „Insieme“. 

 

Италија, као колевка свих уметности, а посебно уметничке музике, вечна је инспирација ствараоцима. Кроз ретроспективу прошлих векова увиђамо да су Римљани од Грка преузели њихову музику, инструменте, нотно писмо. Средњи век памти црквену музику и грегоријанско певање насупрот световној музици и трубадурима. Управо се даљи процват, односно ренесанса, десила у Италији са тенденцијом развоја музичких ансамбала и облика, инструмената, посебно оргуља и чембала. Из тог периода памтима два велика композитора – Палестрину и Ласа. Барок у Италији ствара оперу, доноси нам име маестралног Вивалдија. Салијери и Бокерини само су неки од најважнијих композитора класицизма пореклом Италијана, који су допринели стварању „бечке класике“. Романтизам, процват опере, „bel canto“, Верди, „La Scala“, Пучини и два велика маестра Тосканини и Мути и тако даље. Овако би најкраће изгледала ретроспектива музике кроз Италију. 

 

Концерт „Серенада за… Италију“ само је мали омаж протеклим вековима, и то од барока до савременог стваралаштва у Италији, где слушамо смену дела писаних за гудачки оркестар и солисте. 

 

Вивалди је написао три концерта за „флаутино” и оркестар, укључујући и овај у Це-дуру који слушамо вечерас. Пошто се термин „флаутино“ није генерално користио у Вивалдијево време, научници су спекулисали о томе који инструмент је Вивалди имао на уму. Претпоставља се да је у питању била мала блок-флаута, коју је у XVIII веку, са новим издањима нотног материјала, заменила пиколо флаута. 

 

Салијерија данас памте према урбаној легенди као човека који је отровао Моцарта. Овај мит настао је пре свега захваљујући Пушкиновој трагедији „Моцарт и Салијери“, која се бави грехом зависти, а посебно захваљујући филму „Амадеус“ Милоша Формана. Истина каже да је овај Италијан с пребивалиштем у Бечу био сјајан учитељ Бетовену, Шуберту, Листу и многим другима, а да му је посебно омиљен ученик био сам Моцарт. 

 

Ермано Волф-Ферари није био власник ауто-индустрије, али јесте један од мање познатих представника композитора италијанског романтизма. Дела овог Венецијанца се не изводе у великој мери, иако се сматра вероватно најбољим композитором италијанске комичне опере свог времена. Једна од њих је „Il segreto di Susanna“. 

 

Роберто ди Марино је савремени италијански композитор, хорски диригент и џез музичар рођен у Тренту. Његови аранжмани и оригиналне композиције изводе се на међународном нивоу. Нека од његових дела налазе се на три це-деа које је недавно снимио ансамбл од чланова Берлинске филхармоније. Ди Марино предаје на Конзерваторијуму у Верони. 

 

На радост нових присећања о важности коју је Италија од давнина до данас имала на целу уметност, Народно позориште Републике Српске жели срећна два јубилеја Удружењу Италијана Бања Лука. 

 

Душан В. Урошевић, уметнички директор и диригент СО НПРС