Циклус концерата: Серенада за... вјеверице (За једну купљену улазницу, друга улазница гратис)

Симфонијски оркестар Народног позоришта Републике Српске 

КОНЦЕРТНА СЕЗОНА 2023/2024.

 

Циклус концерата

 

Солисти:

 

Гудачки оркестар Народног позоришта Републике Српске

 

Прве виолине: Душица Блаженовић, Теодор Икановић, Лидија Пејаковић, Давид Сарамандић, Раде Живановић

 

Друге виолине: Мина Ђекић, Соња Сарамандић, Анастасија Арсенић, Андреа Вулић

 

Виоле: Ђорђе Миловановић, Срна Мајар, Милица Миловановић

 

Виолончела: Озрен Четковић, Игор Бабић

 

Контрабас: Марко Ковачић

 

Ел. клавир/чембало: Соња Бобрек Савић

 

диригент: Душан Вере Урошевић

 

организатор и инспицијент: Дејан Андрић

НА ПРОГРАМУ:

 

Јохан Себастијан Бах (1685−1750): Арија из Пасије по Матеју – Erbarme dich, mein Gott

 

Карл Џенкинс (1944): Palladio, кончерто гросо за гудачки оркестар

 

Т. Милошевић-Мијановић (1970): Ка звездама, за хармонику и гудаче

 

Давид Мастикоса (1992): Seasons/Годишња доба

 

Херман Бифтинк (1953): Squirrels/Вјеверице, дивертименто за флауту и гудачки оркестар

ЦИКЛУС КОНЦЕРАТА – СЕРЕНАДА ЗА…

 

Серенада?

 

Серенада – вечерња музика, музички перформанс који се изводи у част некога, односно за некога. Серенада је, исто тако, музички поздрав који се изводи за љубавника, пријатеља, високо рангирану или другу особу којој треба одати почаст. Изводи се обично у вечерњим сатима – од италијанског „sera“.

 

Зашто „Серенада за…“?

 

Циклус „Серенада за…“ обухвате концерте које реализује Оркестар Народног позоришта Републике Српске и то у различитим саставима – гудачки, камерни и симфонијски са солистима. С обзиром на значење ријечи серенада, ови концерти се свакако дешавају у вечерњим терминима и биће посвећени публици, која је спремна да се упусти у сопствену музичку авантуру звану „Серенада за…“. Тако ће се смјењивати имена концерата „Серенада за… фолкере, заљубљене, савезнике, одважне, очаране“ и тако даље. У оквиру циклуса очекују нас дјела домаћих аутора, попут Владе Милошевића, Војина Комадине, Светислава Божића, али и Моцарта, Менделсона, Аренског, Сарасатеа и других. Важно је напоменути да ће сваки од концерата у циклусу на програму имати серенаду, као музички облик и то писан од стране мање познатих композитора попут: Волф-Ферарија, Фукса, Колриџ-Тејлора, Хуберта, Блоха и других. На тај начин Народно позориште Републике Српске упознаће публику са неким „новим“ ауторима, а којима је серенада била инспирација за настанак овог музичког облика.

РИЈЕЧ ДИРИГЕНТА:

 

Серенада за вјеверице део је циклуса концерата Серенада за… у оквиру концертне сезоне Симфонијског оркестра Народног позоришта Републике Српске у 2023/2024. години. 

 

Шта нас учи феномен глобалног загревања? Најједноставније речено – да у фебруару током зиме температура ваздуха може бити 29 степени, односно да у априлу и мају може пасти снег и бити два степена. Овај вртоглави период са кризом идентитета годишњих доба навео нас је да направимо концепт у којем ћемо за само сат времена музике проћи од јесени и зиме до пролећа и лета. Свакако желимо да уживате, али нека овај концерт буде и опомена да чувамо природу и размишљамо о феномену  глобалног загревања. 

 

Музички концепт концерта, као и са зимом и летом, води нас у два правца – барок и уопштено необарок. Концерт почињемо Вивалдијевом Зимом, а настављамо једном од најлепших написаних арија за мецосопран икада – Erbarme dich, mein Gott или у преводу Господи помилуј из Бахове Пасије по Матеју. Након два велика мајстора барока, загледани смо у композиторе савременог стваралаштва. 

 

Карл Џенкинс (Karl Jankins), велшки композитор, окреће се барокној форми кончерта гроса и пише Palladio 1995. године у част ренесансног архитекте Андреа Паладија, чије дело оличава ренесансну прославу хармоније и реда. 

 

Са великим задовољством на концерту изводимо и негујемо домаће музичко стваралаштво кроз дела Татјане Милошевић Мијановић и Давида Мастикосе. 

 

Доктор уметности Татјана Милошевић-Мијановић запослена је на Факултету музичке уметности у Београду, али и Академији умјетности УНИБЛ у звању редовног професора. Израз „ка звездама“ (лат. ad astra) води порекло од највећег епа у римској књижевности песника Вергилија, „Енеиде“, и најчешће се повезује са жељом ка високим дометима. У композицији преовлађују два тематска материјала који се непрекидно смењују: „астрално“ спори и „моторично“ брзи што метафорично приказује животне успоне и падове.

Композиција је премијерно изведена на фестивалу „Мај месец музике“ у Врању 2022. године у извођењу Николе Пековића и камерног ансамбла „Аморосо“.

 

Давид Мастикоса композитор је млађе генерације запослен на Академији умјетности УНИБЛ у звању вишег асистента. Композиција Seasons за флауту и гудачки оркестар настаје 2014. године, а премијерно су је извели Ана Батиница и Загребачки солисти у Концертној дворани „Ватрослав Лисински“ у Загребу. После девет година пољски кларинетиста Пиотр Лато изражава велику жељу и интерес да на свој репертоар уврсти поједине ставове из овог циклуса, након чега настаје нова ревидирана верзија за кларинет и гудаче. Током овог процеса преуређени су ставови I–III, што је условило да исти ти ставови добију ново рухо које ће публика моћи да чује на овом концерту.

 

За само финале, као највеће хероје, оставили смо Веверице композитора Хермана Бифтинка (Herman Beeftink), холандско-америчког порекла који живи и ради у Северној Калифорнији. Биографија овог композитора и музичког педагога је импозантна, но ми издвајамо занимљиву чињеницу да је, осим дела уметничке музике, писао и музику за филмове попут: Hannah Montana: The Movie, X-Men Origins и The Simpsons Movie.

 

ЈЕСТЕ ЛИ ЗНАЛИ: Научници процењују да веверице у најбољем случају пронађу само две трећине закопаних лешника, од којих су неки и туђи лешници. А остатак? Већина заборављених и изгубљених лешника или жирева ће израсти у дрвеће, чинећи веверице малим херојима који саде дрвеће чак и ако тога нису свесне.

 

Душан В. Урошевић, умјетнички директор и диригент СО НПРС