95. сезона 2024/2025.

Народно позориште Републике Српске

Симфонијски оркестар НПРС-а

Трећа концертна сезона

Свечани концерт поводом отварања нове сезоне Симфонијског оркестра Народног позоришта Републике Српске

Серенада за… вјечност

Солисти:

Соња Војводић, виолина

Лидија Паулин, виолончело

Теодор Икановић, виолина

Симфонијски оркестар Народног позоришта Републике Српске

диригент: Душан Вере Урошевић

организатор и инспицијент: Дејан Андрић

 НА ПРОГРАМУ:

 Лудвиг ван Бетовен (1770−1827): увертира из опере „Фиделио“

Лудвиг ван Бетовен (1770−1827): „Романса“ за виолину и оркестар бр. 2 у Еф-дуру

Јоханес Брамс (1833–1897): Дупли концерт за виолину и виолончело, оп. 102 у а-молу

Лудвиг ван Бетовен (1770−1827): Симфонија бр. 4 у Бе-дуру, оп. 60

ЦИКЛУС КОНЦЕРАТА – СЕРЕНАДА ЗА…

Серенада?

Серенада – вечерња музика, музички перформанс који се изводи у част некога, односно за некога. Серенада је, исто тако, музички поздрав који се изводи за љубавника, пријатеља, високо рангирану или другу особу којој треба одати почаст. Изводи се обично у вечерњим сатима – од италијанског „sera“.

Зашто и даље „Серенада за…“?

Циклус „Серенада за…“ обухвате концерте које реализује Симфонијски ркестар Народног позоришта Републике Српске и то у различитим саставима – гудачки, камерни и симфонијски са солистима. С обзиром на значење речи серенада, ови концерти се свакако дешавају у вечерњим терминима и биће посвећени публици, која је спремна да се упусти у сопствену музичку авантуру звану „Серенада за…“. Протекла сезона изнедрила је више оваквих концерата на којима су прилику за стварање музичке магије добили професори, студенти, етаблирани музички уметници Бањалуке али и региона. „Серенаде“ су ту да отворе могућност свим музичким уметницима да сарађују са оркестром Народног позоришта Републике Српске који расте и развија се.  Важно је напоменути да ће сваки од концерата у циклусу на програму имати Серенаду, као музички облик и то писане од стране познатих, али и мање познатих композитора попут: Волф-Ферарија, Фукса, Колриџ-Тејлора, Хуберта, Блоха и других. На тај начин Народно позориште Републике Српске упознаће публику са неким „новим“ ауторима, а којима је серенада била инспирација за настанак овог музичког облика.

РИЈЕЧ ДИРИГЕНТА:

Свечани концерт Серенада за вјечност први је у низу концерата у новој 2024/2025. сезони Симфонијског оркестра Народног позоришта Републике Српске, са којим у грандиозном стилу желимо да наставимо даљи рад, али и најавимо нове концерте и пројекте.

Приметићете да смо од прошле сезоне сачували реч „Серенада“. Она је тако питко прозвучала у ушима верне публике у прошлој сезони, да се стално наметало питање: „Која ли је следећа серенада?“. И даље се боримо и изводимо музику за нашу публику, што по себи и јесте циљ вечерње музике – серенаде, посветити је некоме. Међутим, део који просто више допире до уха свих оних који ово читају је „вјечност“. „Вјечност“, као таква, је метафизички концепт времена, која априори нема почетак, а још мање крај. Нека репертоар прича о вечности.

Опера Фиделио је једина опера Лудвига ван Бетовена. Либрето говори о томе како Леонора, прерушена у затворског чувара под именом Фиделио, спасава свог супруга Флорестана од смрти у политичком затвору. Бујијев сценарио уклапа се у Бетовенову естетску и политичку перспективу: причу о личној жртви, јунаштву и коначном тријумфу. Такве теме су типичне за Бетовеново стваралаштво „средњег периода“. У увертири као да се прожимају лик жене и мушкарца кроз музичке одсеке, који нас носе све до победе и спасења, рекли бисмо вечности.

Бетовен пише две романсе и обе посвећује виртоузу Игназу Шупанциху. Романса бр. 2 објављена је 1805. године. Музиколошки списи кажу да неки слушаоци чују меланхолију изгубљене љубави у спорој теми ове романсе, док други чују више филозофско промишљање и поетичност. Концепцијски, ми славимо љубав Леоноре и Флорестана.

Дупли концерт у а-молу, оп. 102 Јоханеса Брамса је настао 1887. године. Компоновао га је током одмора у Швајцарској. Чини се да лирско богатство ове музике одражава Брамсово уживање у летњем одмору. Виолина и виолончело се не смењују стално у овом  концерту. Толико често свирају заједно да стичемо утисак џиновског инструмента са осам жица, који је сасвим прикладан за његове конфронтације са пуним оркестром. Дупли концерт последње је Брамсово дело које га одводи у историју и вечност.

Када је Бетовенов млађи савременик, композитор Хектор Берлиоз чуо Четврту симфонију, написао је да је спори став дело Архангела Михаила, а не човека. И заиста лепота Четврте симфоније је немерљива. У истраживању долазимо до незваничне информације, која звучи скоро невероватно – ово је први пут да слушамо извођење Четврте симфоније у Бањој Луци после више од 200 година од њеног настанка. Управо зато овај концерт и ово извођење, у времену које долази на радост развоја и постављања чврстих темеља Симфонијског оркестра НПРС-а, постаће део историје, односно део вечности којој сте сведочили.

Душан В. Урошевић, умјетнички директор и диригент СО НПРС

Симфонијски оркестар Народног позоришта Републике Српске

Прве виолине: Душица Блаженовић, Теодор Икановић, Лидија Пејаковић, Давид Сарамандић, Раде Живановић, Љубица Црнобрња
Друге виолине: Мина Ђекић, Соња Сарамандић, Анастасија Арсенић, Марко Ружић, Рената Мединац Каурин, Андреа Вулић
Виоле: Ђорђе Миловановић, Срна Мајар, Ивана Шобот, Милица Миловановић
Виолончела: Павле Раковић, Ана Зелић, Никола Вукелић
Контрабаси: Марко Ковачић, Драган Петровић
Флауте: Марија Пилиповић, Соња Милетић
Обое: Маша Брујић, Јована Јевтић
Кларинети: Дејан Тркуља, Данило Малешевић
Фаготи: Един Хаџић, Емили Мастенбрук
Хорне: Мирко Марић, Софија Стајић, Милица Миховић, Вукашин Вељковић
Трубе: Алан Хусеин, Ранко Павић
Тромбони: Ранко Кнежевић, Миодраг Ђуричић
Тимпани: Дарио Кос