Концертна сезона Симфонијског оркестра Народног позоришта Републике Српске

Циклус концерата

Серенада за… шармантне

Солисти:

• Ива Стилиновић Гардиновачки, обоа (Нови Сад/Србија)
• Лидија Јелисић Симеуновић, сопран

Камерни оркестар Народног позоришта Републике Српске

• Прве виолине: Душица Блаженовић, Теодор Икановић, Давид Сарамандић, Раде Живановић
• Друге виолине: Мина Ђекић, Соња Сарамандић, Анастасија Марић, Марко Ружић
• Виоле: Ђорђе Миловановић, Срна Мајар, Мирјана Кременовић
• Виолончела: Озрен Четковић, Игор Бабић
• Контрабас: Марко Ковачић
• Хорне: Мирко Марић, Милица Миховић

• Диригент: Душан Вере Урошевић
• Организатор и инспицијент: Дејан Андрић

На програму:

Волфганг Амадеус Моцарт (1756−1791): Мала ноћна музика 

Серенада за гудаче бр. 13 у Ге дуру, KV 525

Младен Јанковић (1991): Има нека тајна веза за гудачки оркестар и сопран

на текст Душка Трифуновића

Ернано Волф-Ферари (1876−1948): Idillio-concertino оп. 15 за соло обоу, двије хорне и гудачки оркестар

Феликс Бартолди Менделсон (1809−1847): Симфонија за гудаче бр. 7 у де молу

ЦИКЛУС КОНЦЕРАТА – СЕРЕНАДА ЗА…

Серенада?

Серенада – вечерња музика, музички перформанс који се изводи у част некога, односно за некога. Серенада је исто тако музички поздрав који се изводи за љубавника, пријатеља, високо рангирану или другу особу којој треба одати почаст. Изводи се обично у вечерњим сатима – од италијанског „sera“.

Зашто „Серенада за…“?

Циклус „Серенада за…“ обухвате концерте које реализује Оркестар Народног позоришта Републике Српске и то у различитим саставима – гудачки, камерни и симфонијски са солистима. С обзиром на значење речи серенада, ови концерти се свакако дешавају у вечерњим терминима и биће посвећени публици, која је спремна да се упусти у сопствену музичку авантуру звану „Серенада за…“. Тако ће се смењивати имена концерата „Серенада за… фолкере, заљубљене, савезнике, одважне, очаране“ и тако даље. У оквиру циклуса очекују нас дела домаћих аутора, попут Владе Милошевића, Војина Комадине, Светислава Божића, али и Моцарта, Менделсона, Аренског, Сарасатеа и других. Важно је напоменути да сваки од концерата у циклусу ће на програму имати Серенаду, као музички облик и то писане од стране мање познатих композитора попут: Волф-Ферарија, Фукса, Колриџ-Тејлора, Хуберта, Блоха и других. На тај начин Народно позориште Републике Српске упознаће публику са неким „новим“ ауторима, а којима је серенада била инспирација за настанак овог музичког облика.

РИЈЕЧ ДИРИГЕНТА:

Серенада за шармантне део је циклуса концерата Серенада за… у оквиру концертне сезоне Симфонијског оркестра Народног позоришта Републике Српске у 2023/2024. години. Овај концерт посвећен је свима онима које се осећају шармантним.

Последица слушања овог концерта може бити таква да ће лепота звука шармантнима нахранити его, а с друге стране учинити да они, који то нису, постану шармантни.

Програм концерта пажљиво је биран и чине га дела: Моцарта, Менделсона, Волф-Ферарија и Јанковића. О Моцарту се чини да је свака реч већ исписана и изречена. О Менделсону скоро свака… а колико знамо о Ернану Фолф-Ферарију? Овај композитор, иако у свом зрелом стваралаштву припада ери модерне музике, остаје веран принципима зрелог романтизма. Вешто руковање оркестарским апаратом, а посебном деоницом соло обое требало би да сваког слушаоца натера на истраживање репертоара овог композитора. Свом младом колеги Младену Јанковићу, бањолучком композитору сада више у професији теоретичара музике, могу да захвалим на омузиковљавању текста свевременског Душка Трифуновића. Верујем и искрено се надам да ће нас обрадовати целим циклусом соло песама за глас и гудачки оркестар на текстове Трифуновића. Стваралаштво домаћих композитора изузетно је важно у неговању репертоарске политике једног оркестра. Вођен том идејом, изабрао сам Јанковићеву композицију за вечерашњи концерт.

Искрено верујем да ће кроз вечерашње музичко путовање свако у себи оживети део „шармантне“ прошлости, те је поновити у догледној будућности, можда баш после овог концерта. На крају остаје само да се запитате – верујете ли у магијску моћ музике?

Душан В. Урошевић, умјетнички директор и диригент СО НПРС