Циклус концерата: Серенада за... Медитеран

95. сезона 2024/2025.
Народно позориште Републике Српске
Симфонијски оркестар НПРС-а
Трећа концертна сезона

Циклус концерата

Серенада за… Медитеран

Солисти:

Тимур Муратовић, кларинет
Раде Живановић, виолина

Симфонијски оркестар Народног позоришта Републике Српске

диригент: Душан Вере Урошевић

НА ПРОГРАМУ:
Никос Скалкотас (Nikos Skalkottas) (1904−1949): Пет грчких плесова
Педро Етјен Солер (Pedro Étienne Solère) (1750−1825): Концерт за кларинет бр. 6 „Шпански“
Волфганг Амадеус Моцарт (1756–1791): Концерт за виолину бр. 5 „Турски“

организатор и инспицијент: Дејан Андрић

Преузмите програмску књижицу за концерт овдје.

ЦИКЛУС КОНЦЕРАТА – СЕРЕНАДА ЗА…

Серенада?

Серенада – вечерња музика, музички перформанс који се изводи у част некога, односно за некога. Серенада је, исто тако, музички поздрав који се изводи за љубавника, пријатеља, високо рангирану или другу особу којој треба одати почаст. Изводи се обично у вечерњим сатима – од италијанског „sera“.

Зашто и даље „Серенада за…“?

Циклус „Серенада за…“ обухвате концерте које реализује Симфонијски оркестар Народног позоришта Републике Српске и то у различитим саставима – гудачки, камерни и симфонијски са солистима. С обзиром на значење речи серенада, ови концерти се свакако дешавају у вечерњим терминима и биће посвећени публици, која је спремна да се упусти у сопствену музичку авантуру звану „Серенада за…“. Протекла сезона изнедрила је више оваквих концерата на којима су прилику за стварање музичке магије добили професори, студенти, етаблирани музички уметници Бање Луке, али и региона. „Серенаде“ су ту да отворе могућност свим музичким уметницима да сарађују са оркестром Народног позоришта Републике Српске који расте и развија се. Важно је напоменути да ће сваки од концерата у циклусу на програму имати серенаду као музички облик, и то писане од стране познатих, али и мање познатих композитора попут: Волф-Ферарија, Фукса, Колриџ-Тејлора, Хуберта, Блоха и других. На тај начин Народно позориште Републике Српске упознаће публику са неким „новим“ ауторима, а којима је серенада била инспирација за настанак овог музичког облика.

РИЈЕЧ ДИРИГЕНТА:

Концерт Симфонијског оркестра Народног позоришта Републике Српске „Серенада за… Медитеран“ део је циклуса концерата „Серенада за…“, који се изводи у оквиру треће концертне сезоне 2024/2025. године.

Медитеран или Средоземље, латински Mare Internum, а у преводу Унутрашње море смештено је између трију континената – Европе, Африке и Азије. Обале Медитерана удомиле су многе културе Старог света – египатску, микенску, феничанску, грчку, хеленистичку, римску и тако даље све до Новог света. Цивилизације и народи Медитерана уписали су у светску историју: алфабетско писмо, сунчев календар, новац, демократију, најразличитије изуме, те се Медитеран сматра једном од колевки цивилизације. Када би Средоземље могло да прича, сетило би се продирања Арапа на Иберијско полуострву (данашњу Шпанију), формирање Папске државе, поморства Ђенове, Венеције и Дубровника, освајања Цариграда од стране Сулејмана II, ратова, мешања најразличитијих култура у један простор и феномен који антрополози XX века описују као „културну зону“.

У таквој културној зони музика, као сведок времена и најразличитијих дешавања, није остала нема. Музичко путовање по Медитерану почиње, као и у најдавнија времена, из Грчке. Никос Скалкотас (Nikos Skalkottas) рођен је на остру Еубеја/Евија 1904. године. Пре заокрета у компоновању и писању техником додекафоније, најупечатљивији пример његове посвећености грчкој народној музици је серија од 36 грчких игара компонованих за оркестар између 1931. и 1936. године. Око две трећине ових игара засновано је на изворним грчким народним темама из различитих делова грчког копна и острва. Пет грчких плесова оркестриране су за гудачки оркестар.

Путовање Средоземљем одлази у еру класицизма у Шпанију и то само захваљујући француском композитору Педру Етјену Солеру (Pedro Étienne Solère). Као кларинетиста гостовао је у Италији, Шпанији и Русији и стекао међународни углед. Захваљујући својој репутацији, регрутован је за професора на Париском конзерваторијуму. Његов стваралачки опус углавном је познат по делима писаним за кларинет попут „Шпанског“ концерта са звуком народног плеса фанданга у завршном ставу.

А шта је „турско“ и медитеранско у Виолинском концерту бр. 5 код Моцарта? Последњи, трећи, став је у стилу alla turca, који је тада био изузетно популаран у опери. Овај ефекат Моцарт постиже тиме што од виолончела и баса захтева да свирају coll’ arco al roverscio, што значи „играти се са дрветом гудала“. Тај „дивљачки“ звучни ефекат се сматрао делом истока, односно тадашње Турске.

Музика је, као и историја, сачувала и звуком осликала поднебље Медитерана, чији смо део одувек били на најразличитије начине. Музичко путовање се завршава, а ја вас након концерта питам – где ћете ове године отићи на море?

Душан В. Урошевић,
умјетнички директор и диригент СО НПРС

На Медитерану дух стари спорије од тијела.
П. М.

Симфонијски оркестар Народног позоришта Републике Српске

Прве виолине: Душица Блаженовић, Теодор Икановић, Лидија Пејаковић, Давид Сарамандић, Марко Ружић

Друге виолине: Мина Ђекић, Соња Сарамандић, Анастасија Арсенић, Матеа Оршолић

Виоле: Ђорђе Миловановић, Срна Мајар

Виолончела: Лидија Паулин, Озрен Четковић

Контрабас: Марко Ковачић

Обое: Јасна Граховац, Маша Малешевић

Хорне: Вукашин Вељковић, Сара Олујић