12+

• Писац: Роберт Харлинг
• Превод: Иван Матковић
• Режија: Ана Григоровић
• Сценографија: Марко Билбија
• Костимографија: Ивана Ристић
• Сценски покрет: Емир Фејзић
• Музика: Петар Билбија
• Лектор: Наташа Кецман
• Инспицијент / Суфлер: Весна Максимовић
• Драматург на пракси: Никола Станишић*

*студент треће године Драматургије на Академији умјетности Бања Лука, у класи проф. др Ивана Правдића и асистента мр Милана Гајића.

Представа траје 90 минута

Премијера: 23. 12. 2023.

*студент треће године Драматургије на Академији умјетности Бања Лука, у класи проф. др Ивана Правдића и асистента мр Милана Гајића.

Улоге:

• Труви Џоунс: Сњежана Мишић
• Анел Дупуи-Десото: Божана Кукило
• Kлери Белчер: Драгана Марић
• Шелби Итентон-Лечери: Дана Полетан
• Мери Лин Итентон: Слађана Зрнић
• Визер Будро: Ведрана Мачковић

Ријеч редитеља

Женски разговори у фризерском салону – наизглед – ситуација без превише потенцијала за озбиљну позоришну представу. Међутим баш ових шест жена, које би могле припадати било којој средини или времену, држе нам, кроз своје четири суботе у салону, лекцију о солидарности.

Једна мајка обузета бригом за ћерку, једна ћерка жељна да, упркос препрекама, и сама постане мајка, две најбоље пријатељице, усамљена власница салона и њена изгубљена помоћница, налазе се у свом маленом простору слободе пред важне животне догађаје.

Припремајући фризуре за средину која од њих очекује да буду лепе и питоме попут цвета магнолије, ове жене се међусобно оснажују, подржавају и граде пријатељства која их чине издржљивим попут челика – тај суптилни парадокс задат у наслову драме представља језгро ове представе.

Нико од нас није сам. Нико не сме очекивати од себе да сам може све. Идеја женске солидарности је, посебно данас, врло важна. У време када се у међународном контексту велики број права ускраћује женама, када расте број фемицида у региону, када је третман жене у медијима врло проблематичан, нужно је говорити о женској солидарности.

Та, толико претенциозна реч, заправо говори о женском пријатељству, женском заједништву и жељи да се помогне једна другој, без зависти и задње намере.

Кроз међусобно прихватање, пружање подршке и удруживање, жене заиста могу мењати свет. Жене из Челичних магнолија можда нису револуционарке, али је снага њихове солидарности револуционарна идеја.

Ана Григоровић