Аутор: Небојша Ромчевић
Адаптација и режија: Кокан Младеновић
Сценограф: Драгана Пурковић Мацан
Костимограф: Јелена Видовић
Композитор: Ирена Поповић
Сценски покрет: Андреја Кулешевић
Лектори: Милорад Телебак и Наташа Кецман
Асистенти редитеља: Драгана Ђедовић и Огњен Богдановић
Асистент сценографа: Јована Ромчевић Шукало
Инспицијент: Белинда Божичковић
Суфлер: Свјетлана Поповић

-Премијерна подјела-

Златан Видовић
Маја Вујановић
Наташа Иванчевић
Горан Јокић
Сандра Љубојевић
Смиљана Маринковић
Ђорђе Марковић
Наташа Перић
Александар Стојковић
Борис Шавија

Премијера: 4.6.2018.
Представа траје сат и четрдесет минута

О представи

Каролина Нојбер Небојше Ромчевића

КАРОЛИНА:

Зашто сте такви? Зашто сте тако окрутни? Шта сам вам учинила? За шта ми се светите? Да бих се вама допала, седам дана пробам један једини покрет руке. А ви? Мрзите ме и ловите ми грешке. Ликујете када се саплетем на сцени, радујете се када заборавим текст. Вежбате памет смишљајући где сам ја погрешила. Свако од вас расправља о позоришту, али када позориште расправља о вама, ви се вређате. Ја нисам ваш непријатељ. Ја сам желела да вам помогнем. Ви сте и моја деца, и моја породица, и мој идеал. Зар су ваш смех и ваше сузе вредније од мога живота? А данас сте дошли да ме сахраните. (Звиждуци) Хоћете лаж, хоћете лаку забаву? Е, па Каролина Нојбер вам је неће дати! Ја се вама нећу удварати! Зла, примитивна руљо! Не треба мени ваша љубав! Баш ме брига за ваше аплаузе. Пљујем на ваше лажне сузе! Пљујем ја на позориште коме сте ви публика! И проклињем вас!
Небојша Ромчевић, Каролина Нојбер, 21. ХАМБУРШКО ПОЗОРИШТЕ , Народно позориште Републике Српске, Бања Лука 2018, 83-84

Небојша Ромчевић, О КАРОЛИНИ НОЈБЕР

Каролина Нојбер

Ми, људи из позоришта, волимо да нам управо позориште буде централна метафора кроз коју се прелама живот. Да буде оно мало у коме се прелама велико, и то у оштрини, а не само у очигледним појавама. Дакле, „Каролина Нојбер“ је комад о сукобу два типа културе који постоје и у нашем друштву иако је писан на основу једне једине реченице коју сам током студија чуо од свог професора Драгана Клаића: да је у Немачкој, у 18. веку, живела глумица тог имена која се борила за ново, реформаторско позориште а против оног јефтиног, простачког, популистичког театра. Пишући „Каролину Нојбер“, желео сам да, колико умем, управо подвучем што суптилније то да је популизам у ствари врло тесно повезан с милитаризмом, национализмом, примитивизмом, шовинизмом, дакле са свим облицима сегрегације других људи насупрот културном моделу као нечем узвишеном, племенитом и елитистичком за који се истрајно бори јунакиња комада. Учинио сам је чак помало и фашистоидном због тога што је она у свом уверењу искључива, спремна чак да убије за свој културни модел. Наравно, комад не доноси разрешење када је тај план у питању зато што су та два модела у непрекидном сукобу.
(Јасмина Лекић: Сусрети: Небојша Ромчевић, драмски писац, Трчање у месту, НИН, 2532, јул 8 1999)