15+

Аутор: Мартин Мекдона
Преводилац: Јован Белобрковић
Редитељ: Белинда Божичковић
Костимограф: Јелена Видовић
Аутор музике: Бојан Стијак
Дамир Марјановић (кахон, удараљке)
Тибор Тишма (бенџо, гитара)
Бојан Стијак (контрабас, мандолина)
Лектори: Милорад Телебак и Наташа Кецман
Инспицијент / суфлер: Весна Максимовић

Премијера: 16.12.2017.
Представа траје сат и петнаест минута

Улоге:

-Премијерна подјела-

Колман Конор: Златан Видовић
Вален Конор: Данило Керкез
Отац Родерик Велш: Бојан Колопић
Грлин Келехер: Наташа Перић

О представи:

Ријеч редитеља:

Када се годинама у људима таложи мржња, а усљед неспособности да се каже „опрости“, они временом постају отуђени, самим тим и усамљени. Када би људи знали колико је потребно и лако рећи „опрости“ и колика је моћ те ријечи, сви би живјели у много здравијем друштву. Друштво постаје болесно, а та болест је закамуфлирана телевизијом, часописима, радиом, алкохолом…. Када би све то нестало на неколико недјеља и када би људи били остављени сами себи, на површину би избиле болести којих нисмо ни свјесни. Оно што је нас интригирало у раду на овом комаду јесте управо питање опроста, питање када смо постали толико хладни, далеки и неспособни за љубав. Ако два брата не могу да сједну, разговарају и опросте један другом све ружне ријечи и ситуације у које су се довели, како да се надамо миру. Сви желимо да идемо у рај, а не желимо да се понашамо по законима раја, него сматрамо да ћемо откупити своје гријехе тиме што ћемо се увече помолити Богу када легнемо у кревет, или што ћемо Богу запалити свијећу и опрост за наше гријехе је ту. Биће ипак да је све то мало другачије. Научити опростити себи и другима није лако, али је могуће и потребно. Опрост нам пружа спокој.

Белинда Божичковић