12+

Аутор: Бранислав Нушић
Редитељ: Милица Краљ
Сценограф: Милица Бајић
Костимограф: Весна Теодосић
Сликар-извођач: Војислав Умичевић
Лектор: Милорад Телебак
Инспицијент: Белинда Божичковић
Суфлер: Свјетлана Поповић

Премијера: 24. март 2006.
Представа траје два сата и двадесет минута

Лица:

-Актуелна подјела-

Сима Поповић – Ђорђе Марковић
Живка, његова жена – Светлана Бојковић, к.г.
Дара, кћи – Слађана Зрнић
Рака, синчић – Данило Керкез
Чеда Урошевић, зет – Александар Стојковић
Др Нинковић, секретар Мин. спољних послова – Горан Јокић
Ујка Васа – Мухамед Бахоњић, к.г.
Тетка Савка – Гордана Милиновић
Тетка Даца – Раденка Шева
Јова Поп-Арсин – Зоран Станишић
Теча Панта – Драгослав Медојевић
Миле, његов син – Огњен Копуз
Соја, распуштеница – Ведрана Мачковић
Теча Јаков – Бошко Ђурђевић
Сава Мишић – Саша Терзић, к.г.
Г-ђа Ната Стефановић – Ковиљка Шипка
Учитељица енглеског језика – Сњежана Мишић
Анка – Миљка Брђанин
Риста Тодоровић, кожарски трговац – Жељко Стјепановић
Пера Каленић – Слободан Перишић, к.г.
Пера Писар из административног одјељења – Љубиша Савановић
Жандар – Дејан Андрић

Опис представе:

Иза сваке Нушићеве реплике вреба мали човек који силно жели да се вине изнад своје какве-такве средине и да за њу, таква каква је, постане важан – ма колико то могло бити несвојствено његовом васпитању, образовању, традицији, то јест целокупном његовом бићу. Готово иза сваке Нушићеве реплике вреба понеки мали човек који би да му “најзад сване” ал’, ако би могло, без његовог сопственог великог ангажовања и уз мало рођачких веза, додворавања или подавања. Госпођу Поповићку сасвим случајно задеси власт. И колико силно не уме да се снађе толико силно се и труди. И она, која није ни покондирена тиква нити каква зла жена, почиње да се мења од силне жеље да буде достојна власти. На крају, она није претерано весела прилика. Госпа Живана ће тешко успети да се врати у свој стари живот, за који “свет мисли” да је мален и претрпан обичностима. Нушић је писац за кога време ради, он добија на актуелности. Оно што је писао пре сто година, готово као да је пренесено из наше свакодневице. Наравно, није баш много весело када схватите да је то што ви живите данас све већ бивало или било, али ако то обликује Нушић, онда се том горком схватању можете чак и слатко насмејати.

Милица Краљ