Школа за жене, настала 1662. године, сматра се Молијеровим првим великим ремекдјелом, значајним и за општу историју позоришта.
Овај драмски комад, доносећи причу о браку и љубави, изражава и ауторову филозофију о овим питањима и филозофију живота уопште. Ликови, односно, карактери у овој комедији прерасли су у свевремене, „вечне људске типове“.
Школа за жене „слави” љубав, живот, радост, задовољство.
„Молијер мајсторски анализира рађање и оживљавање једне пригушене душе, једне чедне али силне љубави која пркоси свему, протест трагичне судбине , само су доказ његове генијалности и животне снаге његовог дела.”*
Представу Школа за жене, премијерно изведену 1. јуна 2019. године, режирала је Ђурђа Тешић која је истовремено урадила и избор музике. Сценограф је Драгана Пурковић Мацан, а костиме потписује Ивана Ристић.
У глумачком ансамблу представе су: Жељко Стјепановић, Ања Илић, Бојан Колопић, Данило Керкез, Драгана Марић, Горан Јокић и Ђорђе Марковић.
* Душан Милачић, Вечни Молијер, „Слово Љубве”, Београд 1973, 55–69
