(14+)

• Аутор: Франц Ксавер Крец
• Редитељ: Никола Бундало
• Драматург: Александар Васиљевић
• Сценографкиња: Драгана Пурковић Мацан
• Костимографкиња: Ивана Ристић
• Композитор: Петар Билбија
• Лекторка: Наташа Кецман
• Асистенткиња сценографкиње: Зорана Кљечанин
• Инспицијенткиња и суфлерка: Маја Калаба
• Продуцент: Никола Ђаковић

Улоге:

• Едгар: Данило Керкез
• Еми: Смиљана Маринковић
• Херман: Илија Ивановић*
• Хелга: Наташа Перић

*апсолвент Глуме на Академији умјетности Бања Лука, у класи професора Жељка Митровића

Премијера: 13. 11. 2024.

Представа траје сат и четрдесет минута.

О представи:

Драма Франца Ксавера Креца „Ни риба, ни месо“ бави се животима два брачна пара, те кроз различите животне ситуације ових парова приказује слику друштва 80-их година прошлог вијека. У драми су обрађени сви аспекти њихових живота: пословни, емотивни, друштвени. Драма говори и о технолошкој модернизацији пословања и утицају исте на животе ових парова као и на сам положај мушкарца и жена у друштву. Сукоб се гради како између брачних партнера, тако и између пријатеља који имају различите погледе на свијет. Психолошко осликавање носилаца радње ове драме даје нам широку лепезу ситуација које се у много чему подударају са данашњим временом. Ово је драма у којој су у сукобу радничка класа и послодавци на једној страни, капитализам и борба радника за њихова права, али и мајчинство и прикривени бијег од истог.

У једној згради су два стана, у њима су два брачна пара, а сваки од њих води битку са одлукама које ће им измјестити живот из устаљености и довести их до преиспитивања система вриједности друштва у којем живе. Својим ставовима ликови ове драме увлаче нас у дебату којој се пречесто назире рјешење али ипак, на крају, тај закључак често буде „ни риба ни месо“.

Ријеч редитеља

Оно што ми је, као младом редитељу, било битно да нагласим јесте позиција младих брачних парова, која је остала иста у данашње вријеме, као што је била и у вријеме када је овај комад написан. То је, наравно, само један од сијасета проблема који овај комад третира, али веома битан као полазна тачка. Причу пратимо кроз сукобе четири принципа која су утјелотворена у четири лика, који су не само пунокрвни ликови, него и прототипи групација које представљају. И данас се постављају иста питања као у Крецовој драми. Над нама виси баук под именом artificial inteligence, питање потребе за радном снагом, дигитализација, напредак у технологији рада који се коси са радничким правима и оно најбитније, сигурност или несигурност усљед турбулентних криза и економских ситуација. Вријеме догађања можемо навести као вријеме транзиције, вријеме технолошке револуције и вријеме неког новог доба. Парадокс је у томе што је све ово период који се у историји понавља, дакле, ово је, заправо, само један од таквих момената. Наша представа се не дешава током или након неке непогоде, или након нечег што је историјска ријеткост и изузетак. Све ово се дешава у једној од фаза историјског напретка и таквих прекретница има много у историји људског рода. Зато није флоскула ако тврдим да је овај комад једнако актуелан као и онда када је написан.