Симфонијски оркестар Народног позоришта Републике Српске

КОНЦЕРТНА СЕЗОНА 2023/2024.

Циклус концерата камерне музике
Интродукције
Освит

• Душица Блаженовић (виолина)
• Павле Поповић (виолончело)
• Марко Богдановић (клавир)

НА ПРОГРАМУ:

Волфганг Амадеус Моцарт (1756–1791)
Соната за виолину и клавир бр. 21, е мол, KV 304/300c

Јоханес Брамc (1833–1897)
Соната за виолину и клавир бр. 3, де мол, оп. 108

Сергеј Рахмањинов (1873–1943)
Елегични трио бр. 1, ге мол, за виолину, виолончело и клавир

Гаетано Пуњани (1731–1798) / Фриц Крајслер (1875–1962)
Прелудијум и Алегро за виолину и клавир

Организатор и инспицијент: Дејан Андрић

ЦИКЛУС КОНЦЕРАТА – ИНТРОДУКЦИЈЕ…

Интродукција?

Интродукција – увод, увођење у дужност, увод у неким музичким комадима, музички облик – Интродукција и рондо/капричо…

Зашто „Интродукције”?

С обзиром на значење речи „интродукција”, овај циклус концерата је управо ту да публику, пре свега, упозна са највећим делима камерне музике писане за најразличитије саставе. С обзиром на то да је ово први циклус овог типа у Народном позоришту Републике Српске, упознавање се неће само десити на музичком плану, већ и на „кадровском”. Наиме, публика ће имати прилику да кроз смену концерата у овом циклусу упозна запослене инструменталисте Оркестра Народног позоришта Републике Српске кроз њихов музички наратив. Циклус се спроводи током концерте сезоне 2023/2024. и поред домаћих уметника презентоваће и уметнике из региона који ће стварати музичку магију са члановима Оркестра Народног позоришта Републике Српске.

Душан В. Урошевић, умјетнички директор и диригент СО НПРС

РИЈЕЧ ИЗВОЂАЧА:

Моцартова Виолинска соната бр. 21 KV 304 писана је у години када је композиторова мајка преминула, што се огледа у целокупном расположењу и карактеру дела. За Бетовена се сматра да је судбински тоналитет це мол, а за Моцарта де мол, јер су најзначајнија дела с тематиком судбине и људске пролазности писана у тим тоналитетима. Ова соната писана је у е молу, а као и друге композиције из тог периода попут Клавирске сонате бр. 8 KV 310 у а молу, доноси нам боје трагике у мелодици и хармонском језику. Самој форми сонатног циклуса недостаје трећи став. Соната се завршава другим ставом, који садржи одсеке пуне сете и молитвеног карактера, те делује да се завршава прерано, као што и живот може да се оконча пре времена.

Брамсова Соната бр. 3 оп. 108 у де молу, последња је од три виолинске сонате и припада композиторовом позном опусу. Зрелост композиторске поетике се огледа у сложености композиционих техника, мотивике, хармонског језика, фактуре и форме. За разлику од претходне две виолинске сонате које су троставачне, ова соната има четири става и по формалном распореду ставова готово да подсећа на симфонију. Величина овог дела огледа се и у техничкој захтевности за оба свирача и у том погледу представља једну од прекретница целокупне виолинистичке и камерне литературе.

Рахмањиновљев Елегични трио бр. 1 у ге молу припада младалачком периоду стваралаштва композитора. Недуго након овог дела, композитор је написао још један клавирски трио, под истим називом, Елегични трио бр. 2, који је настао након смрти Чајковског и дефинитивно представља тужбалицу за великог композитора. Први Елегични трио је једноставачан, али су одсеци става тако конципирани да представљају прожимање сонатне форме и сонатног циклуса, што није редак случај код композитора позног романтизма. Сам наслов и атмосфера дела указују на карактер тужбалице. Главни мотив од четири узлазна тона, на којем је базиран цео трио, одсвиран уназад у истом ритму, представља главни мотив првог става Клавирског концерта у бе молу Чајковског, а такође овај трио се завршава посмртним маршем, који је алузија на посмртни марш Чајковског Николају Рубинштајну. Иако је дело написано у студентском периоду, оно свакако представља омаж, гест дивљења и захвалности великом Чајковском, Рахмањиновљевом пријатељу и ментору.

Прелудијум и Алегро за виолину и клавир је дело настало 1905. године из пера великог виолинисте и композитора Фрица Крајслера. Припада серији дела „у стилу” писаних са идејом популаризације и буђења интереса ка мање познатим историјским ауторима. Иако може да делује да у овој композицији постоји оригинални тематски слој италијанског виолинисте и композитора из XVIII века Гаетана Пуњанија, на основу ког је створена некаква парафраза, ипак је целокупни музички материјал Крајслеров, а само подражава стил старог мајстора. Ово дело је једно од најпопуларнијих Крајслерових композиција и представља значајну прекретницу у развојном процесу виолинистичке технике.

Марко Богдановић, пијаниста