ВРАТ ОД СТАКЛА

Комад Биљане Србљановић Врат од стакла одвија се у кругу београдске породице, у којој, како то често бива, под једним кровом живе три генерације. У повишеној породичној атмосфери, свако носи наслеђе своје младости. Чеховљевски сложени односи међу члановима необичне породичне заједнице, преплићу се са прецизним ауторкиним увидима у друштвену ситуацију из генерације у генерацију. Болна веродостојност комада, написаног по поруџбини Југословенског драмског позоришта, не умањује његову духовитост. Напротив: у представи се смењују противречне емоције – од урнебесног смеха до тужних истина.

БИЉАНА СРБЉАНОВИЋ

Биљана Србљановић, 1970, драмска ауторка и редовна професорка драматургије на Факултету драмских уметности у Београду. Ауторка десет драма, међу којима Београдска трилогија, Породичне приче, Скакавци, Није смрт бицикло (да ти га украду), Мали ми је овај гроб, Врат од стакла. Добитница награда: Премио Еуропа – Нова позоришна реалност, шест пута Стеријине награде за драмски текст, награда Слободан Селенић, Ернст Толлер, Освајање слободе, Награде града Београда за драмско стваралаштво, француског ордена Витез уметности и књижевности. Фулбрајт алумни, докторанткиња на смеру Студије филма на ФДУ у Београду.

ЈАГОШ МАРКОВИЋ

Један од наших најистакнутијих позоришних редитеља. Дипломирао је позоришну режију на Факултету драмских уметности у Београду 1987, у класи проф. Борјане Продановић и Светозара Рапајића. У Југословенском драмском позоришту поставио је представе: Чудо у Шаргану, Путујуће позориште Шопаловић, Врат од стакла, Тако је (ако вам се тако чини), Уображени болесник, Сумњиво лице, Говорница, Скуп, Богојављанска ноћ. Представа Скуп гостовала је на бројним фестивалима и готово је увек освајала награде.

Јагош Марковић је режирао преко педесет представа у земљи и иностранству, а међу најзначајније убрајају се: Госпођа министарка, Хасанагиница, Антигона, Ожалошћена породица (Народно позориште), Пепељуга, Фигарова женидба (Опера Народног позоришта); Породичне приче, Господа Глембајеви, Јесења соната (Атеље 212); Кате Капуралица, Декамерон (НП Сомбор); Лукреција илити Ждеро (Позориште на Теразијама); Галеб, Филумена Мартурано и опера Кармен (ХНК Ивана пл. Зајца); Лукреција о бимо рекли Пожерух (Ријечке летње ноћи); Учене жене (ХНК Сплит); Чарапа од сто петљи (БДП); Тартиф, Хекуба (ЦНП); Сан летње ноћи (Позориште „Бошко Буха“). За јубилеј Краљевског позоришта Драматен у Шведској режирао је Стринбергову Краљицу Кристину. Био је први редитељ из Србије који је 2014, после ратова деведесетих, режирао на Дубровачким љетним играма (Ромео и Јулија).

Марковић је добитник преко педесет струковних, фестивалских и државних награда од којих се издвајају: Награда „Бојан Ступица“, Награда ослобођења Београда, Тринаестојулска награда, Награда за свекупан допринос стваралаштву Црне Горе, Награда града Подгорице, Награда „Мића Поповић“, неколико награда „Златни ћуран“ и „Ардалион“, Стеријина и Нушићева награда.

У Бугарској је одржан фестивал „Балкан чита Јагоша“ у оквиру кога су четири редитеља радила његов текст Говорница.