КАШТЕЛ У ЈЕЗЕРУ
Народно позориште Сомбор
- Аутор: Нина Плавањац
- редитељ и композитор: Марјан Нећак
- сценограф: Валентин Светозарев
- костимограф: Биљана Гргур
- видео рад: Марин Луканович
- консултант за сценски говор: Богомир Ђорђевић
Играју:
- ЧОВЕК ИЗ ЈЕЗЕРА: Марко Марковић
- ЈУЛИЈА: Ксенија Митровић
- ТОМАШ: Александар Ристоски
- ЈАКОВ: Саша Торлаковић
- АНА: Ивана В. Јовановић
- НЕМАЊА: Стефан Бероња
Инспицијент: Зоран Вучковић
Суфлер: Нинослав Вранић
Представа траје око 85 минута
Реч писца: Бајка о мртвима
Верујем да кућа живи заједно са људима који су се у њој задесили. Људи долазе и одлазе, путују и враћају се, генерације се гранају па се заувек гасе, а кућа остаје ту где јесте. И памти све.
Ова прича је сага о породици чији чланови су један отац, једна ћерка и човек кога воли, једна мртва мајка, један каштел, једно језеро, један ђаво, и генерације предака које су одавно потонуле у језеру, а чија дела и грехови и даље у садашњости праве концентричне кругове. Кроз бајку о мртвима, истражујемо трансгенерацијску трауму, породично наслеђе које се огледа у дуговима – у потискивању емоција, заташкавању истине, неоствареним односима и љубавима. Оно што родитељи Јакова, главе породице, нису умели да пруже њему, оштетило га је тако да он сада оштећује будућност своје ћерке Јулије. Јулија рађа сина који је, захваљујући свом оцу Томашу, зачет проклет. Сви су до тачке гушења затрпани бесом према оном ко их је створио – чак и Човек из језера, мефистофеловска древна појава, који је такође „остављен сам у овој кући да лута“, исто као и породица у његовој милости.
Зашто стално прихватамо цену коју знамо да не можемо да платимо? Човек из језера сваком члану породице, сваком месту у публици позоришне сале, нуди исту ствар – само једну. Ту једну ствар, која нам фали да будемо цели. Заузврат он не тражи ништа, осим вечног пријатељства. Продаја душе делује као мала цена за коначну срећу, али сви са којима Човек из језера направи погодбу кад-тад схвате, да их та једна ствар због које су све ставили на коцку, никад није могла зацелити.
Човеку из језера супротстављају се само два члана породице – мајка Ана и ћерка Јулија. Ана херојски одлази у смрт, ипак остављајући своју ћерку да се сама бори кроз живот, а Јулија чини оно што нико из њене породице никада није урадио – не бежи. Јулија бира најтежи пут – да се суочи са теретом породице и не поклекне, већ да се неустрашиво бори за будућност свог детета. Само то може напокон да прекине циклус несреће за њу и за њеног сина. Оставља за собом кућу која се вратила тамо где припада, у потмулу утробу воде. У утроби, Човек из језера остаје да чека да једног дана, кад скупи снагу, поново покрене зачарани круг.
Нина Плавањац