srenfrderu

Резервација карата

051/314-006

Радно вријеме

08.00h - 20.00h

Радно вријеме (субота)

17.00h - 20.00h
  • Позив за достављање понуда за набавку услуга смјештаја, 22.01.2019.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

.

Раде Симовић

Рођен је у Јабуци 25. маја 1957. године. Дипломирани је театролог и доктор књижевности. Аутор је књиге пјесама ” На бијелом хлебу”, драме “Хамлет у рајској долини Српске”, књиге прича “Пресјека”, те радио драма: “Косовска вечера”, “Пут са првенством пролаза” и “Повратак у Ишће”. Продуцент и сценариста документарних филмова: “Преображење Јабуке Горње”, “Хроника Јабучке школе”, “Посљедњи викенд у Сарајеву”, “Сарајево – почетак и крај”, “Крст – ић” и “Крсташи” са којима је освајао награде у Београду, Минску, Москви и Драми. Објавио антологију “Драма Републике Српске – један могући поглед” и театролошку студију “Драма и идентитет”. Ради у Народном позоришту Републике Српске као драматург.

Бранко Брђанин

Рођен је у Сарајеву, 31. 03. 1956. Основну школу (1971), Гимназију (1975) и Филозофски факултет, Одсјек за историју југословенских књижевности (1979) завршио у Сарајеву. Послиједипломске студије похађао на Филолошком факултету у Београду, а магистарски рад под насловом Марко Краљевић из народне пјесме као инспирација српским драмским писцима (2001) као и докторску дисертацију Епски јунаци Вукових народних пјесама о Косовском боју као ликови нове српске историјске драме (2006) одбранио на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци.

Након дипломирања радио једно полугодиште као професор у сарајевској Првој гимназији, а потом као новинар и уредник програма за културу, позоришни критичар те водећи драматург Драмског програма Радио Сарајева, од јула 1980. до маја 1992. У периоду 1992-1994. уредник културног програма Српског радија РС и умјетнички директор „Срна-филма“, те оснивач-први директор и селектор Фестивала позоришта РС “Кочићева српска сцена” у Приједору 1994. године, а од 01. 07. живи у Бањој Луци, радећи као стални драматург Народног позоришта Републике Српске, гдје је обављао и дужност умјетничког директора, у периоду 01. 09. 1998 – 31. 12. 2004.

За доцента на предмету Историја свјетске драме и позоришта на Одсјеку за општу књижевност и библиотекарство Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, др Бранко Брђанин изабран је 15. 02. 2007. године, гдје је пуни радни однос засновао од 1. 9. 2007, радећи као наставник на предметима Историја класичне свјетске драме и позоришта, Историја модерне свјетске драме и позоришта, Историја српске драме и позоришта I, Историја и теорија српске драме и позоришта II и Античка књижевност I и II, на студијском програму Општа књижевност, библиотекарство и театрологија, као и предмету Сценска игра на студијском програму разредне наставе истог факултета. По позиву предавао и на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци (шк. г. 2008/2009. и 2009/2010.) Сценски изрази и луткарство (Одсјек за разредну наставу) и шк. г. 2010/2011. на Факултету политичких наука (Смјер за новинарство) Историја српске културе.

Руководилац је (координатор) вишегодишњег-етапног научног пројекта “Историјски развој професионалног позоришта на територији данашње Републике Српске”- Народно позориште у Бањој Луци (1930-1934; 1934-1940; 1940-1945) за 2008, 2009. и 2010. годину, те учесник-сарадник на научним пројектима “Пјесничко дјело Ивана В. Лалића” и „Поетика српских пјесника 20. вијека“ (Пјесничко дјело Стевана Раичковића) за 2008, 2009. и 2010. годину (координатор проф. др Јован Делић, редовни професор); које финансира Министарство науке и технологије Републике Српске.

Ментор дипломских (основни студиј) и магистарских радова (завршни рад за степен другог циклуса студија) као и вишекратно члан комисија за оцјену и одбрану магистарских радова, као и комисије за избор у звање наставника Филозофског факултета.
Бранко Брђанин је аутор научних студија објављених у Заводу за уџбенике и наставна средства РС: Марко Краљевић и српска драма (2003) те КОСОВО и нова српска историјска драма (2007), као и књиге Свјетска драма и домаћа позорница (Арт-принт, Бања Лука, 2010; финансиране на Конкурсу Министарства науке и технологије РС), књижевно-есејистичке књиге Азбуковник (Арт-принт, Бања Лука, 2007) те бројних стручних и научних радова из области позоришта и драме, као и из домена књижевности уопште, објављиваних у домаћој и страној стручној периодици. Аутор и приређивач монографије 70 СЕЗОНА Народног позоришта РС (БЛ, 1999); за штампу изабрао, приредио и предговор написао за изабране пјесме Владимира Јагличића ПРЕ него одем (И. Сарајево, 2005), главни уредник Дјела Бранка Чучка.

Поезију, прозу и драме Бранко Брђанин објављује од 1974, уз мноштво награда за књижевно, драмско и радиофонско стваралаштво. Аутор је седам збирки поезије и изабраних пјесама Трнов вијенац (2011), више књига прозе (приче, приповијетке, есеји и дневнички записи), публицистичких књига те два романа: Михаил (Бања Лука 2003, Београд 2010) и Сила (Београд, 2010).
На професионалним и аматерским позоришним сценама РС и Србије извођене су четири монодраме и седам оригиналних позоришних текстова (пет објављених у четири публикације, књиге Немогућа мисија /Пада киша јагодо и Бан први/ и Године и гомиле, те Око у око и Сурогат 2001) Бранка Брђанина, а више од тридесет играних, документарних или играно-документарних драма и минијатура изведено је на програмима Радио Сарајева, Београда, Новог Сада и Радија РС, уз пет драматизација романа на Радио Сарајеву. Аутор је више филмских сценарија за игране, кратке игране и документарне филмове и серије. Режирао на радију и телевизији, филму и у позоришту.

За књижевно и радио-драмско стваралаштво Бранко Брђанин је награђиван угледним признањима, а дјела (поезија, проза, драме) су му уврштена у више антологија и избора; превођена на руски, македонски, румунски, енглески и бугарски језик. Аутор је више стотина текстова, прилога, емисија, критика, есеја, рубрика, колумни и серијала из области културе, позоришне умјетности и књижевности и у многим новинама и часописима бивше СФР Југославије. Ангажован као умјетнички руководилац и драматург бањолучког „Студентског позоришта“ Универзитета у Бањој Луци (1998/99) и стални сарадник „Стеријиног позорја“ из Новог Сада на изради ГОДИШЊАКА ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ПОЗОРИШТА (1994-1999); учесник по позиву бројних домаћих и међународних научних и књижевних скупова.

Члан Удружења књижевника Српске, УК Србије, Драмских умјетника РС и Удружења филмских уметника Србије (као сценариста).

Ивана Јовановић

Рођена 1984. године у Сплиту.
 
Основну и средњу школу завршила у Бањој Луци, као и низу Музичку школу „Владо Милошевић“ – одсјек клавир.
 
Дипломирала 2007. године у класи Љиљане Драговић на одсјеку примјењене умјетности, смјер за сценски костим и савремени костим.
 
Дипломски рад за сценски костим: Хамлет-Шекспир.
 
Дипломски рад за савремени костим: Руске бабушке „Матрјошке“.
 
Године 2002. Имала ревију на Fashion Week-у у Бањој Луци, 2003. на Мода Фесту. 
 
Од 2006. године поциње са радом на представама .
 
Од 2008. године је стални костимограф НПРС.
 
До сада је урадила око 30 самосталних костимографија за представе у позориштима у Бањој Луци, Београду, Земуну, Кикинди и Приједору.
 
2008. године радила на серији „То топло љето“ у режији Милана Караџића.
 
Јула 2007. у Фиренци имала изложбу костима, а у августу исте године у галерији „Прогрес“ у Београду.
 
Била учесник „Outside project-а“ у Фиренци- Италија.
 
2013. била учесник „Fremd-project-а“ и радила костиме за  Volks Bühne-Basel у Швајцарској.
 
Године 2011. добила награду стручног жирија за најбољи костим за представу „Радничка хроника“ у режији Ане Ђорђевић на XXVIII Сусретима позоришта-казалишта БиХ у Брчком.

Драгана Пурковић Мацан

Завршила ФАКУЛТЕТ ПРИМЕЊЕНИХ УМЕТНОСТИ У Београду .

Од 2001. године је запослена у Народном позоришту Републике Српске као сценограф.

Ванредни је професор на АКАДЕМИЈИ УМЈЕТНОСТИ УНИВЕРЗИТЕТА У БАЊА ЛУЦИ.

Аутор је 75 позоришних сценографија, 15 костимографија, 5 сценографија играних филмова, 3 сценографије за ТВ серије, већег броја сценографија ТВ емисија и јавних догађаја, дизјн за 8

изложбених поставки у Музеју РС, те 2 самосталне и више групних изложби.

За свој рад награђивана је више пута од којих издвајамо :

-СТЕРИЈИНУ НАГРАДУ ЗА СЦЕНОГРАФСКО ОСТВАРЕЊЕ 2018. године на СТЕРИЈИНОМ ПОЗОРЈУ у Новом Саду за представу ШВАЈЦАРСКА у продукцији НПРС.

-НАГРАДА ЗА НАЈБОЉУ СЦЕНОГРАФИЈУ на СУСРЕТИМА ПОЗОРИШТА у Брчком 2015. године за представу УРНЕБЕСНА ТРАГЕДИЈА у продукцији НПРС .

-НАГРАДА ЗА НАЈБОЉУ СЦЕНОГРАФИЈУ на СУСРЕТИМА ПОЗОРИШТА у Брчком 2013.године за представу ЧЕТРНАЕСТА у продукцији НПРС.

-НАГРАДА АРДАЛИОН на ЈУГОСЛОВЕНСКОМ ПОЗОРИШНОМ ФЕСТИВАЛУ у Ужицу за представу ЧЕТРНАЕСТА

-НАГРАДА ЗА НАЈБОЉУ СЦЕНОГРАФИЈУ на СУСРЕТИМА ПОЗОРИШТА у Брчком 2011. године за представу РАДНИЧКА ХРОНИКА у продукцији НПРС.

-НАГРАДА ЗА НАЈБОЉУ СЦЕНОГРАФИЈУ на СУСРЕТИМА ПОЗОРИШТА у Брчком 2006. године за представу СВЕТИ ГЕОРГИЈЕ УБИВА АЖДАХУ у продукцији НПРС.

-НАГРАДА ЗА НАЈБОЉУ СЦЕНОГРАФИЈУ на ФЕСТИВАЛУ БОСАНСКОХЕРЦЕГОВАЧКЕ ДРАМЕ у Зеници 2004. године за представу БАН ПРВИ у продукцији НПРС.


Никола Пејаковић

Рођен у Бањој Луци, Босна и Херцеговина, 1966. године. Завршио Основну школу “Филип Мацура” и Гимназију (смјер Сценско, зидно и декоративно сликарство) у Бањој Луци. Иако је још у Средњој школи почео да објављује текстове у школском листу Орфеј и дневним новинама Глас, његово интересовање је било усмјерено ка Ликовној академији. Био је потпуно посвећен сликарству, али у Средњој школи, почиње да се интересује и за позориште.

Године 1985. уписује Факултет драмских уметности у Београду, смјер Позоришна и радио-режија у класи проф. Мирослава Беловића и доцента Николе Јевтића. Од тог тренутка креће његов професионални рад. Навешћемо само неке радове, кључне за каријеру. Убрзо, на другој години Академије, добија прву понуду да игра главну улогу у ТВ драми на тадашњој ТВ Београд, под називом Апстиненти. Исте године игра и у Карановићевом филму За сада без доброг наслова. На трећој години ради испитну представу Зоолошка прича ( The Zoo story) Е. Олбија ( E. Albee) и комад наставља да се игра у Позоришту “Душко Радовић” у Београду, на редовном репертоару Вечерње сцене.

Године 1990. пише свој први драмски текст и тако почиње његов драматуршко-сценаристички рад. Године 1991. ради као асистент редитељу Слободану Унковском на култној представи Позоришне илузије, Југословенског драмског позоришта.

Деведесетих наставља да режира у позоришту, потписује три представе у Звездара театру ( Смешна страна музике, Контузов и Парабелум) у Београду, ради у Вршцу, Бањој Луци… Сарађује са неформалном позоришном трупом Тhe Kuguars. Игра у позоришној представи Ник Кејв ( Nick Cave) Горчина Стојановића у Битеф театру. Паралелно пише за филм, глуми на филму и на телевизији. Почетком деведесетих, у Београдском драмском позоришту режира и култну представу Моја драга, по тексту Радослава Павловића, са Драганом Бјелогрлићем и Николом Којом у главним улогама.

У периоду 1993 – 1994, са Срђаном Драгојевићем, пише сценарио за филм Лепа села лепо горе и игра једну од главних улога. Све више глуми у филмовима. Игра једну од улога у српском најнаграђиванијем филму, краткометражном филму Моја домовина, Милоша Радовића. Детаљан списак улога може се наћи на његовој IMDB страници, на Интернету. Као једном од првих скрипт-доктора у Београду, кроз његове руке пролазе разни сценарији, неки касније реализовани, а неки не… Поменућемо неке од његових ( реализованих) сценарија: Лепа села лепо горе, Рат уживо, Ледина, Устаничка улица...

Ради музику за филм Нормални људи, Олега Новковића и, 1998, прави свој први албум, ЦД, (Мама, немој плакати, 2001.) са својом ауторском музиком у продукцији Војислава Аралице, београдског продуцента. Године 2005. снима и свој други ЦД под именом - Коља. Са Олегом Новковићем и Нелетом Карајлићем, 1994-95. године, режира и игра у серији Сложна браћа и ради на сценарију исте.

Године 2007. пише сценарио за серију Вратиће се роде која се приказује широм бивше Југославије и пробија све рекорде гледаности. Његов рад, до данас, је на неколико колосијека: глума, позоришна режија, филм (сценаристичко-драматуршки рад), музика…

Од 2009. је стално запослен у Народном позоришту Републике Српске. Његова прва представа коју прави као кућни редитељ Народног позоришта РС, Народни посланик, проглашена је за најбољу представу и позоришни догађај те године у БиХ. Представа осваја многе награде на фестивалима и, по први пут у 80 година постојања, Народно позориште РС, са Народним послаником, бива позвано у званичну, такмичарску селекцију Стеријиног позорја, у Нови Сад. У Народном позоришту РС, 2009. поставља текст Харолда Пинтера Повратак ( The Homecoming).

Године 2011. пише сценарија за филмове Устаничка улица и О бубицама и херојима. Године 2007. одлази у Требиње и са Његовом Преосвештенством Владиком Григоријем ради на сценарију по идеји и по мотивима из књига Епископа Григорија. Активно се укључује у живот и рад Епархије Захумско-херцеговачке и Приморске у Херцеговини.

Живи и ради на релацији Београд – Бања Лука - Требиње.

( На Интернету се могу пронаћи детаљнији подаци о његовим улогама и осталим радовима.)