srenfrderu

Резервација карата

051/314-006

Радно вријеме

08.00h - 20.00h

Радно вријеме (субота)

17.00h - 20.00h

У петак, 19. јуна, у просторијама Творнице обуће Бема одржан је састанак између директорице Народног позоришта Републике Српске Маје Додиг и техничког директора Беме Маринка Умичевића. Том приликом је на обострано задовољство констатована успјешна дугогодишња сарадња и изражена нада у наставак добре сарадње и у будућности. Господин Маринко Умичевић је том приликом указао посебну пажњу женском дијелу колектива Народног позоришта РС, на начин да је свака дама запослена у Позоришту добила бон у вриједности од 50 КМ, који ће моћи искористити у продавници творнице Бема, а сценски радници у нашој позоришној кући добили су по пар ципела неопходних за рад на пословима које обављају.

Породица и пријатељи редитеља Игора Вука Торбице саопштили су да је познати редитељ преминуо 16. јуна у Ровињу. Рођен у Дрвару, одрастао у Ровињу, школовао се и живио и радио у Београду, као и у многим најзначајнијим позориштима широм региона. У граду који је волио и одабрао, направио је неке од својих најбољих представа, као и у Загребу, Љубљани, Новом Саду, Ријеци, Сомбору, Битољу. У Народном позоришту Републике Српске био је асистент редитеља на представи Четрнаеста.

 „Хинкеман, Царство мрака, Мизантроп, Тартиф, Тит Андроник, Бакхе, Крваве свадбе, неки су од наслова по којима ћемо га памтити. А памтићемо га и по нечем много већем. По снази и страсти да усади љубав према позоришту и животу, у срца свих нас који смо га упознали“, додаје се у саопштењу породице и пријатеља.

Вријеме и мјесто сахране Игора Вука Торбице биће накнадно објављени.

Игор Вук Торбица рођен је у Дрвару 1987. године.

Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду, 2013. године, у класи професорке Алисе Стојановић. Као најбољи студент позоришне режије у генерацији, добитник је награде „Хуго Клајн“. На трећој години студија, његова испитна представа Покојник добила је главну награду фестивала „Студио фест“ и бива уврштена у редовни репертоар Југословенског драмског позоришта. Режирао је Царство мрака Лава Толстоја (Народно позориште у Београду), Разбијени врч Хајнриха фон Клајста (Југословенско драмско позориште, Београд), Молијеровог Дон Жуана (Народно позориште „Тоша Јовановић“ из Зрењанина), Хинкемана Ернста Толера (Загребачко казалиште младих, Загреб), Приче из Бечке шуме Едена фон Хорвата (Градско драмско казалиште „Гавела“, Загреб).

На Југословенском позоришном фестивалу „Без превода“ у Ужицу, 2016. године, Торбица добија награду „Ардалион“ за најбољу режију за Хинкемана, која је уједно проглашена и за најбољу представу фестивала. За поставку истог комада награђен је и на 31. фестивалу „Гавелине вечери“. Хинкеман је овјенчан и Наградом хрватског глумишта за најбољу драмску представу у цјелини на 24. Међународном фестивалу малих сцена у Ријеци, гдје је добио чак четири признања жирија.

 

 

У сриједу, 17. јуна, са почетком у 11 часова у Народном позоришту Републике Српске одржана је конференција за медије на којој су најављени динамика и план рада Позоришта у наредном периоду. На конференцији су говорили: Маја Додиг, директорица националног театра Српске, Тања Ђаковић, помоћник министра за културу у Влади РС, Владимир Ђорђевић, умјетнички директор НПРС, и Дејан Пројковски, редитељ представе „Дервиш и смрт“. Директорица Маја Додиг је истакла драгоцјен значај сарадње Позоришта са медијима. Изразе захвалности дугујемо и предсједници Републике Српске Жељки Цвијановић, која Народном позоришту Републике Српске увијек пружа значајну подршку, Влади РС, нашем ресорном министарству, о чему свједочи подршка коју нам данас пружа Тања Ђаковић, у својству помоћника министра за културу. У овој години смо планирали бројне активности поводом обиљежавања важног јубилеја, а ријеч је о деведесетом рођендану Позоришта. У складу с тим, данас вам можемо саопштити да настављамо са реализацијом пројекта по роману Меше Селимовића „Дервиш и смрт“. Ради се о изузетно значајном и обимном пројекту, а планирали смо да програм обиљежавања деведесет година постојања Позоришта почнемо у септембру и то другог септембра премијером представе „Дервиш и смрт“ на тврђави Кастел. Други септембар је иначе један од значајних датума за Народно позориште РС, зато што је 2. септембра 1930. године бан Милосављевић објавио указ о оснивању Позоришта. Наредни датум који је значајан за нас је 23. септембар, када смо планирали одржавање свечане академије у просторијама Позоришта, јер је 23. септембра 1998. године тадашњи предсједник Владе РС господин Милорад Додик је донио одлуку да се назив Народно позориште Босанске крајине, преименује у Народно позориште Републике Српске, које и данас са поносом носи. Наредни значајан датум је 18. октобар када Позориште прославља рођендан и за када је планирана премијера представе „Златно доба“, аутора Жељка Стјепановића који је првак драме наше позоришне куће. Оно што о самој представи можемо да кажемо јесте да она подразумијева историјски контекст и да нас враћа у период модерног развоје града Бање Луке и период настанка самог Позоришта.

Помоћник минстра за културу Тања Ђаковић је истакла да је изузетно радује вијест да Народно позориште Републике Српске наставља са радом након вишемјесечне паузе изазване пандемијом вируса корона. Посебно је значајна чињеница да је рад на изузетно значајном пројекту, као што је то предства „Дервиш и смрт“, настављен, јер су пробе у току, а посебна је новост да ће представа „Дервиш и смрт“ бити изведена на отвореном, што ће бити право уживање за све љубитеље позоришне умјетности у Бањој Луци и Републици Српској. Осврћући се на период који је иза нас, Ђаковићева је похвалила нашу позоришну кућу, али и остале установе културе које су нашле начин да путем дигиталних платформи нађу пут до своје публике у тешким временима, омогућавајући им да тако побјегну од страха и реалности која је била веома оптерећујућа за све нас.

Умјетнички директор НПРС Владимир Ђорђевић је, осврнувши се на претходни период у којем је Позориште емитовало своје представе на Јутјуб каналу, изразио наду да је публика уживала у приказаним представама, поготово људи који нису били у прилици да гледају неке од тих наслова. Ту је свакако било занимљивих представа које су награђиване на многобројним фестивалима. Подсјећам да су глумци Позоришта долазили на сцену „Петар Кочић“ гдје су снимани видео-материјали у којима су читани поезија и проза, тако да смо се и на тај начин дружили са нашом вјерном публиком. Оно што бих најавио као посебну новост јесте „Звјездани театар“ у склопу којег ћемо од 6. до 11. јула на крову НПРС одиграти неколико наших представа са почетком у 21 час. Уколико то временске прилике не буду дозволиле, представе ће бити одигране на Великој сцени, уз поштовање свих одредаба кризног штаба. Говорећи о раду на представи „Дервиш и смрт“, Владимир Ђорђевић је нагласио да је у питању једна велика представе, велики ансамбл и велики ауторски тим који стоји иза свега. Редитељ представе Дејан Пројковски је познат по томе што је радио више значајних представа у региону и велико ми је задовољство да смо успјели да га ангажујемо у нашем Позоришту. Ријеч је о човјеку који је радио представе по дјелима великих писаца, велике наслове у Бугарској, Сјеверној Македонији, Црној Гори и Србији, рекао је Ђорђевић.

Дејан Пројковски, редитељ представе „Дервиш и смрт“, истакао је да поменута представа и њен аутор Меша Селимовић показују смисао постојања наше цивилизације, уз Достојевског, Шекспира, музику Баха, Моцарта и других. Пројковски је истакао да је пресрећан што, ако Енглези играју Шекспира у оригиналу, и ми можемо да играмо Селимовића у оригиналу, а то је заиста велика ствар, част и одговорност. Радећи представу у форми спектакла, мислим да се заиста трудимо да пренесмо тај свијет Меше Селимовића на сцену и том приликом покушавамо да створимо један позоришни језик који је адекватан роману. Мислим да на тај начин стварамо једну врло интересантну сценску естетику, гдје игра један огроман глумачки ансамбл и њихова игра је главни адут који манифестује наш спектакл. Ријеч је о једном заиста продукцијски захтјевном пројекту и  ја сам захвалан Народном позоришту РС што нам је дало могућност да радимо Мешу Селимовића у оваквом формату, нагласио је Пројковски.