srenfrderu

Резервација карата

051/314-006

Радно вријеме

08.00h - 20.00h

Радно вријеме (субота)

17.00h - 20.00h

У Народном позоришту Републике Српске у петак 31. јануара биће уприличена праизведба представе "Дучић", аутора Спасоја Ж. Миловановића, у режији Југа Радивојевића. Представа "Дучић" ће бити изведена на Великој сцени Позоришта са почетком у 20.00 часова. Прва реприза је на репертоару у суботу 1. фебруара са почетком у 20.00 часова.

ДУЧИЋ

Аутор текста:Спасоје Ж. Миловановић

Редитељ: Југ Радивојевић

Сценограф: Драгана Пурковић Мацан

Костимограф: Татјана Радишић

Композитор: Александар Сребрић

Помоћник редитеља и сценски покрет: Игор Дамњановић

Лектор: Јованка Божовић Миловановић

Инспицијент: Дејан Андрић

Суфлер: Маја Калаба

Асистенти сценографа: Бојан Микулић, Милан Кнежевић

Асистент костимографа: Ив@Мили

 

П р е м и ј е р а – 31. јануар 2020.

 

Представа траје 120 минута са паузом

 

Улоге:

Јован Дучић: ЗЛАТАН ВИДОВИЋ

Владета  Милићевић: ЉУБИША САВАНОВИЋ

Краљ Александар I Карађорђевић: АЛЕКСАНДАР СТОЈКОВИЋ

Никола Узуновић: ДРАГОСЛАВ МЕДОЈЕВИЋ                                              

Иво Андрић: ВЕЛИМИР БЛАНИЋ, к.г.

Михаило Дучић: АЛЕКСАНДАР ШЕВО*

Бенито Мусолини: ЖЕЉКО СТЈЕПАНОВИЋ                                                                        

Гроф Ћано: БОРИС ШАВИЈА                                                                  

Геринг: ГОРАН ЈОКИЋ

Хајдрих: МАРКО НЕДЕЉКОВИЋ**

Принц Ди Сулмоне: АЛЕКСАНДАР БЛАНИЋ, к.г.

Принцеза Ди Сулмоне: НИКОЛИНА ФРИГАНОВИЋ

Анте Година: ЖЕЉКО ЕРКИЋ

Плава дама: АЊА ИЛИЋ

Густав Перчец: ДАНИЛО КЕРКЕЗ

Јелка Погорелец: НАТАША ПЕРИЋ

Петар Ореб: БОЈАН КОЛОПИЋ

Беговић: РОК РАДИША

Мијо Краљ: ВЛАДИМИР ЂОРЂЕВИЋ

Величко Димитров Керин: ОГЊЕН КОПУЗ

Шверцер: АНАНДО ЧЕНИЋ***

Проститутка: ТИЈАНА ЈОВАНОВИЋ****

 * студент четврте године Глуме на Академији драмских умјетности Тузла, у класи проф. Јасмине Челебић Тановић

** дипломирао Глуму 2017. године на Академији умјетности Бања Лука, у класи проф. Жељка Митровића

***студент четврте године Глуме на Академији умјетности Бања Лука, у класи проф. Жељка Митровића

****   дипломирала Глуму 2017. године на Академији умјетности Бања Лука, у класи проф. Жељка Митровића

 

Спасоје Ж. Миловановић

ИЗМЕЂУ ФАКЦИЈЕ И ФИКЦИЈЕ

(из списатељско-драматуршке забелешке)

Дучић/ позоришно-историјски дневник, драма о животу и раду Јована Дучића (1874–1943), покушава да сагледа живот и дело једног од најзначајнијих песника, мислиоца и дипломате Србије и Југославије у турбулентним временима ослобађања јужнословенских народа од Отоманске и Аустроугарске монархије, стварања и разарања Краљевине Србије и Краљевине Југославије, те потпуног разочарења у идеју југословенства. (...) Буран друштвени живот испреплитан је са исто тако бурним приватним животом Јована Дучића. Велике љубави – Магдалена Мага Живановић и Јованка Дворниковић – те афера са Антоанетом Вогел у Женеви, због које је остао без дипломатске службе, и принцезом Ди Сулмоне у Риму, свака за себе носи потенцијал изузетне драмске интриге. Наша намера је да преплитањем јавног и приватног живота Јована Дучића препознамо оне теме које су одредиле не само историјски период у којем је живео и стварао, већ су одредиле и историјски тренутак којем се драма обраћа овде и сада. Дучић/ позоришно-историјски дневник свој заплет конструише на организовању атентата на краља Александра Карађорђевића у Марсељу 1934. године. Чињеница да је Јован Дучић био посланик Краљевине Југославије у Риму (1933–1937) и да је имао више него активну функцију у покушају његовог спречавања, јесу полазне основе драме. Понуђени заплет је уједно прилика и да публика упозна читаву галерију историјских и фикционалних ликова, сагледа политичке, друштвене и приватне односе историјског времена драме. Прелазак глумачког ансамбла из ликова у приватни коментар омогућава да Дучић/ позоришно-историјски дневник постане мешавина историјске драме, мелодраме и псеудополитичко-документарног театра. (...) Ликови су образовани као семиотичке скупине, чија потпунија карта дистинктивних црта даје прилику да се читава представа конципира као покрет масе, у којем искакање искрица појединих судбина постају метонимија и метафора друштва које представљамо и којем се обраћамо. (...)

У писању овог позоришно-историјског дневника користили смо многобројну литературу. Пажљиви читалац са лакоћом може да препозна историјске факте, као и реченице, па и читаве сцене забелешки, сведочења, архивске документације и белетристике: Дипломатски списи / Јован Дучић(приредио Миладин Милошевић, Просвета, Београд 1991), Убиство краља у Марсељу – позадина једног злочина /Владета Милићевић (Бон, 1959), Тајне емигрантских злочинаца – исповест Јелке Погорелец /Јелка Погорелец (https://mek.oszk.hu/19600/19688/19688.pdf), Ембахаде / Милош Црњански (Нолит, Београд 1983), Павелић и усташе/ Богдан Кризман (Глобус, Загреб 1978), доступни записници са саслушања усташких злочинаца у истражним поступцима које је спроводила тадашња југословенска тајна полиција УДБА, Бесни Миодраг Крстић (Лагуна, Београд 2018), Лиепа плавка Анте Павелић (http://www.cro-eu.com/forum/index.php?topic=3228.msg8919#msg8919); те бројни новинарски фељтони који су обрађивали убиство у Марсељу и живот Јована Дучића. Њиховим супротстављањем и реконтекстуализацијом трагали смо за причом о неограниченом процесу семиозе.

Дневници Јована Дучића за нас су не само сведочење, већ чаролија оних који стварају историју. За потребе драме поједини историјски факти су измењени.(...) 

0
Shares