srenfrderu

Резервација карата

051/314-006

Радно вријеме

08.00h - 20.00h

Радно вријеме (субота)

17.00h - 20.00h

ГАРСОЊЕРА
(по мотивима водвиља “Позајмљени стан“ Имреа Бенчика)

  • Аутор: Имре Бенчик
  • Преводилац: Марта Живковић
  • Адаптатор и редитељ: Александар Пејаковић
  • Сценограф: Драгана Пурковић Мацан
  • Костимограф: Ивана Јовановић
  • Лектори: Милорад Телебак и Наташа Кецман
  • Кореограф: Миљка Брђанин Бабић
  • Сарадник на сценском покрету: Рок Радиша
  • Асистент редитеља: Ведрана Мачковић Зубовић
  • Инспицијент и суфлер: Весна Максимовић

Улоге:

  • Михајло Јовановић: Рок Радиша 
  • Рајна, његова жена: Миљка Брђанин 
  • Директор: Драгослав Медојевић 
  • Валерија, његова жена: Ведрана Мачковић Зубовић 
  • Секретарица, љубавница: Љиљана Чекић 
  • Водоинсталатер: Огњен Копуз 
  • Вукица, његова жена: Раденка Шева 
  • Микица, ђак генерације: Бојан Колопић 
  • Адвокат: Зоран Станишић
Дешава се у Београду тридесетих година прошлог вијека.
 
Премијера: 02.04.2014.
 
Представа траје 80 минута.
 
Комедија „Позајмљени стан“ (Kölcsömlakás) мађарског писца Бенчик Имреа (Imre Bencsik), писана водвиљским поступком, премијерно је приказана у  Народном позоришту Босанске крајине 4. марта 1983. године. Премијери је присуствовао и аутор.
 
Опис представе:
 
Ријеч редитеља                                         
 
Историја се понавља
 
Публика у Бањој Луци готово да је заборавила када је у Народном позоришту Републике Српске гледала водвиљ. Зато се може поставити логично питање зашто је овај жанр на маргини већ годинама? Да ли је то због допадљивости и лакоће? Или због структуралног посједовања заплета у виду забуне који се врти до изнемоглости, па се чини претјераним? Или је то због тога што је водвиљ првенствено намијењен забави, а не „вишим“ театарским циљевима? Који год је од ових одговора тачан,  истина је да на југословенским позоришним сценама водвиљ никада није довољно схваћен, док је он у свијету, а првенствено у Европи, веома цијењен. У том смислу Фејдо је по значају одмах уз Молијера, а многи аутори водвиља су редовно били чланови националних академија наука и умјетности. 
 
Многи позоришни ствараоци не знају да је директно из водвиља настала комедија апсурда и то је Јонеско више пута потврђивао, а ми, позоришни радници,  више пута то заборављали. Зато и не чуди што често не препознајемо апсурд као позоришну вриједност водвиља, већ искључиво његову „лаку ноту“. Водвиљ мађарског писца Имреа Бенчика у мојој адаптацији и режији неће поштовати изворни назив ни топографију комада, јер би он онемогућио представи да се логички и консеквентно развије и одмота. На овај начин желио сам радњу приближити овдашњим гледаоцима како би лакше пратили преплитање забуна. Овим поступком омогућио сам и глумцима већи простор за игру и уживање у њој, што је предуслов за успјех водвиља код публике. Овај исти комад (под називом „Позајмљени стан“) већ је игран на сцени Народног позоришта Босанске крајине, а прву читаћу пробу за „Гарсоњеру“ имали смо тачно на дан тридесет и прве „годишњице“ од премијере „Позајмљеног стана“, 4. марта 2014. године. Случајно или не „Историја се понавља“.
 
Александар Пејаковић
 
0
Shares