Рeпертоар

XXI ТЕАТАР ФЕСТ "ПЕТАР КОЧИЋ" 2018 БИЛТЕНИ

 
 
ОВДЈЕ МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ СВЕ БИЛТЕНЕ СА XXI ТЕАТАР ФЕСТА "ПЕТАР КОЧИЋ" 2018.
 
 
 
1. Билтен број 1:
 
 
2. Билтен број 2:
 
 
3. Билтен број 3:
 
 
4. Билтен број 4:
 
 
5. Билтен број 5:
 
 
6. Билтен број 6:
 
 
7. Билтен број 7:
 
 
8. Билтен број 8: 

XXI ТЕАТАР ФЕСТ “ПЕТАР КОЧИЋ“ 2018 КЊИГЕ И ЧАСОПИСИ

 
 
ПРОМОЦИЈЕ КЊИГА И ЧАСОПИСА
 
 
 

а) уторак, 5. јун у 17.30 часова
Театар фест „Петар Кочић“ – преглед досадашњих фестивала
Говоре: Раде Симовић и Ненад Новаковић

 
б) сриједа, 6. јун у 17.30 часова
Распродано, аутор Душко Љуштина
Говоре: Душко Љуштина, Ненад Новаковић и Александар Пејаковић

 
в) четвртак, 7. јун у 19.00 часова (Културни центар Бански двор) (ОТКАЗАНО!)
Благо оном ко зна да не зна, а хоће да зна! аутор Лука Кецман
Говоре: Лука Кецман, Наташа Глишић и Марио Ћулум

 
г) петак, 8. јун у 17.30 часова
Суштина милосрђа, аутор Питер Брук, издавачко предузеће Клио
Говоре: Зоран Хамовић, Небојша Брадић и Ненад Новаковић

 
д) субота, 9. јун у 17.30 часова
Сцена, часопис за позоришну уметност, број 1, јануар - март и број 2, април - јун, година LIV
Говоре: Милош Латиновић и Александар Милосављевић
Бегунци из безнађа, промоција књиге Мирослава Микија Радоњића
Говоре: Мики Радоњић и Александар Милосављевић

 
е) недјеља, 10. јун у 17.30 часова
Четири лудила, аутор Милош Латиновић
Говоре: Милош Латиновић и Александар Милосављевић


 
 
 
 
 
 
 

XXI ТЕАТАР ФЕСТ “ПЕТАР КОЧИЋ“ 2018 ПРОГРАМ

 
 
 
 (од 04. до 11. јуна)




Понедјељак, 04.06.2018.

Свечано отварање Театар феста „Петар Кочић“

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - премијера

КАРОЛИНА НОЈБЕР

Аутор: Небојша Ромчевић

Редитељ: Кокан Младеновић





Уторак, 05.06.2018.

АТЕЉЕ 212 и СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ, НОВИ САД

МОЈА ТИ
 
Више о представи: (http://atelje212.rs/repertoar/kako-je-dobro-videti-te-opet-o-dimitrijevic/)

Аутор: Олга Димитријевић

Редитељ: Александра Милавић Дејвис



Сриједа, 06.06.2018.

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ НОВИ САД и БЕО АРТ БЕОГРАД

АНИКА И ЊЕНА ВРЕМЕНА
 
Више о представи: (https://www.snp.org.rs/?page_id=16501)

Аутор: Ана Ђорђевић (инспирисано приповјеткама Иве Андрића)

Редитељ: Ана Ђорђевић

 


Четвртак, 07.06.2018.

САТИРИЧКО КАЗАЛИШТЕ КЕРЕМПУХ

УСТАВ РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ
 
Више о представи: (http://www.kazalistekerempuh.hr/repertoar/ustav-republike-hrvatske/)

Аутор: Анте Томић и Рајко Грлић

Редитељ: Винко Брешан

 



Петак, 08.06.2018.

КЊАЖЕВСКО СРПСКИ ТЕАТАР

ДВЕСТА
 
Више о представи: (http://www.joakimvujic.com/news_cir.php)
 
Аутор: Петар Михајловић

Редитељ: Јовица Павић

 

Субота, 09.06.2018.

ЗВЕЗДАРА ТЕАТАР

КОРЕШПОДЕНЦИЈА
 
Више о представи: (https://zvezdarateatar.rs/predstave/korespodencija/)

Аутор: Борислав Пекић

Редитељ:Горчин Стојановић

 

Недјеља, 10.06.2018.

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ САРАЈЕВО

СВЕ СЕ НЕКАКО ПРЕЖИВИ ОСИМ СМРТИ
 

Више о представи: (http://nps.ba/2017/09/12/sve-se-nekako-prezivi-osim-smrti/)

Аутор: Љубица Остојић

Редитељ: Дино Мустафић

 

Понедјељак, 11.06.2018.

ДОДЈЕЛА НАГРАДА И СВЕЧАНО ЗАТВАРАЊЕ ТЕАТАР ФЕСТА

ГЛЕДАЛИШЧЕ КОПЕР И КАМЕРН ТЕАТАР 55

ГРУПА ТНТ - АЛАН ФОРД/ПОВРАТАК ОТПИСАНИХ

Драматизација: Предраг Луцић

Редитељ: Кокан Младеновић

(Представа у част награђених)

Из говора првог бана

Из говора првог бана Врбаске бановине господина Светислава Милосављевића на отварању Народног позоришта Врбаске бановине18.10.1930. године у Бањој Луци.

 


"[...]И у низу предузетих мера за боље просвећивање родољубивих Крајишника иза подизање њиховог културног нивоа - стварање бановинског позоришта заузима без сумње видно место.

Послеприлично великих тешкоћа, разних довијања и журних припрема, Управа бановине је најзад успела да створи народнопозориште за своју бановину које у име Божје још вечерас почиње свој благотворни рад.

Понашем скромном мишљењу, то је велика културна тековина несамо за Бању Луку, каосредиште Банске управе, него и за цело подручје бановине.

Позоришнауметност у Босни и Херцеговини за време четрдесетогодишње аустро-мађарске владавине била је одстране управљача угњетавана и одбацивана, јер се знало даби она у оквиру националног репертоара имала снажан утицај на народни дух.

Ипошто се тај недостатак морао на неки начин намирити, остављено је на вољу појединцима да уводе цензурисане филмове, кафанске музике и циркусе,или да организују дилетантска позоришна друштва, која нису била у стању да одговоре постављеном циљу.

Свакакоиз тих разлога, наша родољубива Бања Лука није могла у тешким временима под окупацијомда стекне довољан број правихпријатеља позоришне уметности, ни да добије своје сталнопозориште. Овде смо, дакле, морали почети изнова, јер позоришне традиције непостоје, или су тако незнатне, да ни у колико не могу припомоћи отклањању тешкоћа, на којемора наилазити свака нова установа ове врсте.

 Народнопозориште, уопште узев, једна је од најважнијих установа за васпитање народа и омладине, оно је управо пиониркултуре, уметности и народне мисли. Према томе, може се већ слутити,од каквог ће значаја то позориште бити за Врбаску бановину, која на целојсвојој територији од 20 000 километара квадратних - 11 година по ослобођењу - нема ниједног ни државног ни приватногпозоришта, ни ма какве друге сличне институције.

Изато ја желим још вечерас у овој свечаној прилици да подвучем, да је управа бановине при стварању ове културнеустанове стала пре свега на гледиште да Народно позориште Врбаске бановине имада буде луча просветене само седишту управе бановине - Бањој Луци, већ исвима осталим градовима и варошицама из подручја бановине, које ће оно -позориште - по једном утврђеном реду и с времена на време обилазити.

Затим,управа бановине сматра да Народно позориште Врбаске бановине из многих обзирамора да буде не само установа за дистракцију и уживање у уметности, већ и национално жариште прворедног значаја.

Наше Народно позориште служиће, дакле, целој бановини као храм , укоји ће долазити и грађани и наша дична омладина, наша узданица, да се напаја узвишеним, племенитим и најлепшим националним идејама. Ту ће се налазити и црпети душевна храна и оплемењивати срце идуша. Ради тога је ова установа и једна национална светиња.  

Кодстарих Јелина, који су европским народима дали узоре за стварање у свима областима људског интереса, позориште се родило изБожје службе, из вере, којаје мати свих осталих уметности. Велики углед јелинске драмске књижевности, која се сматра као синтеза њиховог целокупног стварања, и данас најбоље показује како требасхватити позоришну уметност и њен значај зачовечанство.

Али, очевидно је, да обзиром на садашње прилике у нашојуједињеној и јединственој држави у којој југословенска идеологијатријумфује на свим странама и има тако снажан корен у народу - та просветнаулога нашег позоришта не мора бити од штете по његов највиши смер, по уметност, па с тога с правом очекујемо да се нашепозориште увек одржава на потребној висини и да поред осталог што боље васпитава књижевно-уметнички укус своје публике.

Ето, са таквим погледима ми смо радили на стварању овог позоришта, па убеђени, да ће се наше жеље и испунити за добро и за корист честитих и ваљаних Крајишника - ја у име целе Банске управе честитам одабраним и примљеним уметницама и уметницима прво ступање пред вас желећи им најлепши успех [...]" *

 

______________________________

* Преузето из књиге Светислава Т. Милосављевића "Сусрети са краљем".

Златно доба Бана Милосављевића

Др Љиљана ШЕВО, историчар умјетности

 

ЗЛАТНО ДОБА БАНА МИЛОСАВЉЕВИЋА *

 

          Проучавање историје стваралаштва, историје уопште, понекад доводи у недоумицу - да ли је оно што седесило посљедица општег стања у некојљудској средини уодређеном времену, или се то "нешто" десило захваљујући изузетној надарености, способности и моћи појединца? Да ли за ненадмашену класичну љепоту Акропоља треба захвалитисвеопштем полету атинског друштва након побједа над Персијанцима илиенергичној, визионарској личности Перикловој? У коликој мјери су највећа ликовна и литерарна достигнућа ренесансе била плод на дрвету економскогпрепорода друштва, а колико су зависила од двије-три личности из фирентинскебанкарске породице Медичи?

          Крајем треће деценије ХХ вијека Бања Лука је имала све предуслове за општи стваралачки полет. Послије вијекова робовања под исламском и деценија под католичким окупатором, коначно слободан, са привредом у снажном успону и консолидованим грађанским друштвом, овај град је био спреман да процвјета. Спретност и одважност српских трговаца и занатлија током стољећа које је претходило, обезбиједила су им моћан капитал, а знатижеља и отвореност према новом и бољем, уз висок степен естетких амбиција, начинили су их носиоцима прогреса на свим фронтовима живота.

          Градња монументалног храма у срцу града била је први корак у остварењу нагомиланих потенцијала. Први већи градитељски подухват у Бањој Луци након Првог свјетског рата, изградња Саборне православне цркве у центру града, 1925. године, био је више од градитељског подухвата. Ангажовање уваженог пројектанта из Београда, опредјељење за стил којим се настојао оживјети национални архитектонски израз, повјеравање израде унутрашње декорације цркве и иконостаса најславнијим сликарским именима тог времена, међу којима је био и Јован Бијелић - све су то потези са вишеструким посљедицама. Избор најбољих престоничких аутора и примјена најактуелнијих стилских кретања постаће образац у приступу сличним пословима. Истовремено, реализација Саборне цркве иницираће даљу изградњу околних простора, посебно у периоду Врбаске бановине.

          Остаје отворено питање: да ли би све наведене претпоставке биле тако раскошно реализоване да се није појавила условима дорасла личност - бан Врбаске бановине Светислав - Тиса Милосављевић. Непосредно по доласку у Бању Луку бан Милосављевић је запазио да "... је Бањалука стара варош са широким и лепим улицама, али неизграђена..."

          Бан Милосављевић имао је проницљиво око, способно да уочи богатство зеленила градских алеја посађених неколико деценија раније и да дјело својих претходника крунише једним централним и типично урбаним хортикултурним рјешењем. Тако је 1930. године оформљен градски парк, на мјесту на којем се налазило старо турско гробље. Симетрично ријешен, у стилу француских паркова, са централно постављеном фонтаном, парк је, како доликује, добио клупе, столице и ограду, засађено је дрвеће, украсно грмље и цвијеће, подигнута зграда Музичког павиљона у којем је недјељом свирао војни оркестар, а двије године касније, 1932, у парку је постављен споменик Петру Кочићу.

          Осјетивши потребу за изградњом репрезентативног градског центра, овај енергични и предузетни ктитор модерне Бање Луке није оклијевао. У својим мемоарима бан Милосављевић каже: "Тешкоће су биле велике, скоро несавладиве: није било ни земљишта, ни пара, ни плана, а ни првог поимања каква зграда управе треба да буде. Но... Противу сваких очекивања и највећих оптимиста ... ударени су и прошлог лета освећени темељи Банске управе у Бањалуци..."

          То ће бити импулс за касније остварено симетрично рјешење трга, на чијим рубовима настају здања Банске управе и Банског двора, што ће имати даље рефлексије на формирање сусједних блокова. Два масивна објекта, градитељска остварења посебних вриједности, објединила су стилске елементе класицизма и средњевјековне српске архитектуре. Изнад улаза у Бански двор постављене су по двије слободно стојеће скулптуре - женске фигуре, персонификације Југославије, опет врхунска умјетничка остварења тада најчувенијег српског скулптора, Ђорђа Јовановића.

          Зградом Банског двора започела је изградња новог градског блока, који је 1934. године својим габаритом заокружио објекат Народног позоришта - првобитно Дома краља Петра. Позориште је отворено 1930. године у кући Рудовића у данашњој Улици бана Милосављевића. У извјештају о отварању Народног позоришта бан Милосављевић је написао: "Најтеже је било решити питање позоришне зграде...Избор је пао на велику дворану Соколане, која је по својим димензијама и пространости једина могла да дође у обзир." За смјештај Позоришта извршена је рестаурација овог објекта. Посебно репрезентативно је била уређена сала - зидови су били осликани декорацијом са стилизованим биљним мотивима. Дворана с балконом примала је 400 гледалаца. Данас се у овој згради налази биоскоп Мултиплекс "Козара"(са пет сала). Свечана премијера у позоришту, уз говоре самог бана и високих званица, одржана је 2. септембра 1930. године, а на репертоару су били Нушићев "Хаџи Лоја", Одавићеви "Хеј, Словени" и Швабићев "Повратак". У првој и другој сезони позориште је приредило 632 представе. Позориште је пресељено у нову, намјенску зграду 15. октобра 1934. године. Наиме, друштво "Змијање" дало је иницијативу за изградњу Дома краља Петра I Великог Ослободиоца.  На земљишту уступљеном од градске општине, у периоду од августа 1933. до септембра 1934. године, према пројекту инж. Јосифа Голднера, изграђена је зграда у којој су били смештени позориште, музеј, друштво"Змијање", КАБ, а од 1935. године и Народна библиотека са фондом од 6000 књига.

            Личност са цјеловитом визијом, бан Милосављевић, умио је да повеже своје задужбине општим духом културног полета. Након откривања споменика Петру Кочићу 1932. године у позоришту је одржана свечана академија и одигран Кочићев"Јазавац пред судом". Била је то посебна прилика за обједињавање задужбинарских заслуга, а најприкладније мјесто за ту синтезу био је управо театар.

            Зграда позоришта из 1934. године је репрезентативно јавно здање, стилски одређено елементима Баухауса, али уз задржавање неких одлика неокласицизма. Излазећи дужим странама на двије улице - Улицу краља Петра I Карађорђевића, некадашњи Царски друм, и на улицу која данас носи Милосављвићево име - зграда позоришта диспозицијом представља својеврсну угловницу. Њен угловни карактер није наглашен, будући да је централно прочеље обухваћено са бочних страна полукружним сегментима који ублажавају ту угаону карактеристику диспозиције објекта. Бочне стране имају, за модерну архитектуру карактеристичне, вертикалне нагласке, док је зидно платно издијељено једноставним низовима прозора приземља и спрата, чија се хоризонтала измирује са вертикалом над бочним улазима. Најуочљивији елементи класицизма - тријем на канелираним стубовима и забат над њим - дају репрезентативност главном улазу на прочељу. Еклектика је заокружена примјеном фолклорних мотива на рељефима постављеним у правоугаоним пољима симетрично с обје стране улаза. Ангажујући за израду ових рељефа Драгутина Инкиострија, бан Милосављевић је остао досљедан принципу примјењиваном при градњи јавних бањолучких зграда још од Саборне цркве, принципу одабира еминентних стваралаца као гаранције за квалитет нарученог посла.

            Зградом позоришта бан Милосављевић заокружио је цјелину осмишљеног градског језгра, у коју ће се 1936. године укључити још и Хипотекарна банка, чиме је просторна цјелина центра Бања Луке била употпуности уобличена, као средиште које дјелује као јединствен урбанистички корпус.

          Нешто раније, 1932. године, настали су објекти Хирургије, Офтамологије, Хигијенског завода, све у стилу модерне, формирајући својеврсни болнички комплекс. Бан Милосављевић заслужан је и за изградњу чиновничких павиљона, зграда чврсте форме, једноставно модерног изгледа, а за чиновнике је у центру града 1934. године подигнут још један стамбени објекат, савремен и репрезентативан. Исте године кад и Позориште, подигнута је и монументална зграда Соколског дома, савременог концепта, са кафаном, рестораном, кухињом, биоскопом, салом,трговинама у приземљу.

          Оснивање Позоришта и градња посебног театарског здања не могу се одвојити од осталих задужбина бана Милосављевића. Зато је казивање о позоришту само фрагмент једне веће приче, која изгледа као бајка о срећним временима и добром владару. Ни седам деценија послије златног доба у којем настаде Позориште није превазиђена неодољива лепота двораца из те бајке.**

 

_______________________________

*   Текстје преузет из позоришне монографије "70 сезона", Народно позориштеРепублике Српске,

     БањаЛука, 1999. (стр. 12 – 15).

** Питање постављено на почетку текстани у овом примјеру неће добити само један одговор.

 

Још чланака...
RSS

 

                                             

Grad-Banja-Luka

mtel logo

 

 

 

bel-tv

 

nezavisne-novine-logo

 

radio-nes-logo

Kontakt logo-01 sajt