ПРОЈЕКЦИЈА ФИЛМА "ДОРУЧАК КОД ТИФАНИЈА" У НПРС

Народно позориште Републике Српске вас са задовољством позива на још једну пројекцију филма Блејка Едвардса, "Доручак код Тифанија" – сцена “Петар Кочић”, сриједа, 14. март 2018. године у 19.00 часова (улаз са бочне стране).

УЛАЗ СЛОБОДАН!

Разговор о филму након пројекције.

Разговор води Славиша Радан, драматург.

„Доручак код Тифанија“, у режији Блејка Едвардса, један од најзначајнијих филмских класика, имали смо прилику да у склопу Филмотеке видимо у јануару ове године. Због велике заинтересованости публике (процјене су да се вратило двјестотињак људи), пројекција ће бити поновљена. Размишљајући наново о филму, поготово након разговора вођеног са публиком послије пројекције, одлучио сам да напишем потпуно нови текст. У разговору смо прилично времена посветили утицају умјетности (филмске прије свега) на цјелокупно биће гледаочево, поготово кад се усљед виђеног, дјелимично а понекад и поприлично, мијења његово дотадашње поимање ствари, чак и живота уопште. Овдје не планирам говорити о позитивном утицају умјетности (што је случај у 99.9%), већ о оном малом броју (такође врхунских) умјетничких дјела, који усљед све веће неуротичности човјека 21. вијека (у нехуманим капиталистичким друштвима масовније неурозе су присутне већ у другој половини 20. вијека) могу изазвати озбиљне проблеме. Најпознатији примјери таквог утицаја су филмови “Таксиста”, Мартина Скорсизија и “Паклена поморанџа”, Стенлија Кјубрика - неки су се млади људи, након што су их одгледали, поистовјетили са главним ликовима и у стварном животу почели примјењивати насиље. Тако и “Доручак код Тифанија” може изазвати проблеме у развоју личности уколико нисмо у стању јасно одвојити фантастично од реалног. Зато и желим да се текст бави управо овом проблематиком. Чак је и сам роман Трумана Капотеа, по свом изласку, 1958. године, направио праву малу хистерију у њујоршком монденском кругу - многе даме су тврдиле да су управо оне биле инспирација за лик Холи. А са појавом филма, неколико година касније, са Одри Хепберн у главној улози, ђаво је однио шалу – у моду су масовно ушле креације које је на филму носила Одри, поготово шешири и муштикле. Прво што морамо знати је, да је Капоте захтијевао да лик Холи игра Мерилин Монро. При том је важно нагласити да је у роману, Холи Голајтли класична проститутка. У филму се то замагљује, никада се јасно не каже, вјероватно зато што су продуценти и режисер, након што су одбили варијанту да игра Мерилин Монро (она је тада била емотивно растројена) и одлучили да се ангажује Одри Хепберн, схватили да би много привлачније било прикрити класичну проституцију, а сав тај мушки свијет који дефилује Холином свакодневницом начинити прилично симпатичним. А и саму Холи тиме уздићи на пиједестал “невиности”, учинити је морално много прихватљивијом - поготово у вријеме 60-их година када је америчко друштво било много конзервативније. Тако је Одри Хепберн омогућено да покаже сву своју елеганцију коју природно посједује, али је и направљен први корак одмака од реалистичног, чиме је почело романтизовање Капотеове оригиналне приче.

Други корак, који причу потпуно пребацује у сферу фантастичног, начињен је екстремном промјеном краја романа. У роману, Холи одлази у Бразил, што је сасвим природан слијед онога што до тада видимо кроз њено дјеловање, док у филму имамо рјешење које је у стварности практично немогуће – сви дотада наталожени проблеми њене личности, занемарују се, па се Холи ничим мотивисана, потпомогнута чаробним штапићем као у класичној бајци, заокреће за 180 степени и постаје некакво, у стварности непостојеће биће. Зашто таква промјена? Разлог је једноставан - да би се тиме широј публици која много не размишља понудило управо оно што ће је задовољити. Тиме холивудске компаније остварују већу зараду у кинима, а што је за државу као што је САД, која те исте компаније држи под контролом, много важније - измишљањем добро нам познатог “америчког сна” (којим у животу просјечног америчког грађанина ништа није немогуће) и његовим пласирањем међу народ - постиже се мир у друштву. Једноставније речено, што народ мање мисли, то је управљање државом лакше. Сада желим, анализирајући лик Холи, навести све оне карактеристике које нам откривају неурозе које су дубоко укорјењене у њеној проблематичној личности, а које никако не могу да се елеминишу нуђењем једноставних и готових рјешења, како то иначе раде у САД-у - на филму бесмисленим прекрајањем посљедних, кључних сцена, а у животу продајом пилула као рјешења за све врсте човјекових проблема. Прво морам нагласити да је појам слободе чак и у теорији проблематичан појам, с обзиром да било какав облик друштвеног уговарања, па чак и онај најпростији, одузима одређени проценат слободног доношења одлука. Но, и поред тога, одређени вид слободе могуће је сачувати. Стога се стиче утисак да је Холи веома либерална особа која је давно раскрстила са наметнутим нормама понашања, поготово оним конзервативним. Међутим, када би то заиста било тако, зар Холи не би требала бити сталожена, у сваком моменту разложна, са изразитом једноставношћу у доношењу одлука? Да, морала би, а она то није. Или је то само наизглед. Холин облик слободе се заснива на томе да људи једни другима не припадају. То може бити занимљив став, али само када не би све вријеме радила супротно - упорно тражила мјесто које ће звати “домом” и коме ће коначно припадати. А тај дом је јасно исказан преко драгуљарнице Тифани, тј. то је било који милионер за ког се успије удати. А док то не оствари, наставиће се њена финансијска овисност о мушкарцима, што само потврђује да је њена слобода једна велика лаж. Или, блаже речено, њена велика илузија што у филму може дјеловати веома заводљиво (за гледаоце, ако ствари јасно не разграниче, веома проблематично).

За Холи, осјећања су слабост. Ако их којим случајем покаже, испашће наивна, а тиме и урушити слику недоступности коју својим понашањем већ дуго гради и около пласира. У њеном бићу је све вријеме присутна нека врста немира - без икаквог разлога, наједном се почиње осјећати уплашено, што су типични знаци неурозе. Стварањем новог идентитета, покушава да се ослободи оног дијела себе који не жели да прихвати. Стога и није способна да се суочи са проблемима - или од њих бјежи или очекује да их други ријеше умјесто ње. Пројектујући личност свог брата Фреда у Пола (дајући Полу Фредово име), задовољава потребу за њежношћу увјеравајући себе да је њен однос са Полом чисто пријатељски. А када схвати да са Полом постаје исувише блиска, она бјежи. Међутим, ако је побјећи од других и могуће, од себе није. Измијењени филмски крај хоће да нам наметне прилично поједностављено рјешење ситуације - да Холи, док изражава потребу за слободом, у ствари крије потребу за мушкарцем који ће је, након што му она без иједне ријечи своју несређену личност баци у лице, “укротити бичем”. То би можда и могло да се оствари када би она начинила први корак, дала јасно до знања да има проблема. Међутим, кад год се за то укаже прилика, тај корак се не направи. Али се направи посве супротан (обично бјежећи), што у ствари представља екстремну реакцију и на најмањи импулс који можда наговјештава ситуацију која би могла понудити рјешење које није засновано на новцу. Једноставно речено, за игру је потребно двоје, обе стране морају начинити кораке. Стога је овакав крај најгоре могуће рјешење - дјелује да је утемељен у стварном животу, а у ствари је велика варка. Текст ћу завршити оригиналном, Капотеовом верзијом краја. Чини се као једини могући. Она не превазилази своје проблеме из једноставног, већ поменутог разлога – није у стању. Зато опет бјежи (овај пут с милионером, у Бразил), коначо остварујући дуго зацртани план. Гдје ће по ко зна који пут створити неки нови идентитет, са којим милионер, наравно, неће знати да се носи. А да ли ће то бити и коначан идентитет који ће бити задовољан својом лажном постојаношћу или је само питање колико ће времена проћи прије но се и он уруши, остаје нам да нагађамо. Или нам то већ наговјештавају сцене шетње улицама Њујорка (најтеже подношљив дио филма) – њено посљедње виђење с Полом које је САМА иницирала.

Славиша Радан

www.slavisaradan.weebly.com


Add this to your website

 

                                             

Grad-Banja-Luka

mtel logo

 

 

 

bel-tv

 

nezavisne-novine-logo

 

radio-nes-logo

Kontakt logo-01 sajt