Народно, национално и једино

Индекс чланка
Народно, национално и једино
Рођење
Распад Југославије
Премијера Бановић Страхиње 1996
Све стране


Бранко Брђанин, драматург, НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 
НАРОДНО, НАЦИОНАЛНО И ЈЕДИНО

 

                          CUIUS PANEM EDO, ILLIUS CARMINA CANO…?

     (Народно позориште у Бањој Луци: покушај историјске панораме репертоара)

 

Дефинишући појмове, мјесто и улогу "народног" и "националног" - преко репертоара и реализација-представа - у различитим историјским етапама и контекстима, до одређења карактера конкретног позоришта, са аспекта могућег одговора на тему, о националном и (ИЛИ) националистичком позоришту; посебно у годинама расплета.

(Сјећање: БАНОВИЋ СТРАХИЊА Б. М. Михиза, Градимира Мирковића и Добривоја Стефановића... десет година послије)

 

 

Од самог оснивања првог "сталног"-професионалног позоришта у Бањој Луци (у "послиједејтонској" Републици Српској, одлуком Скупштине РС, ово позориште је "државно", тј. национално, али је и ЈЕДИНО, поред "Дјечијег позоришта РС" /основаног 1955/, које постоји у српском ентитету Босне и Херцеговине) у жижу је постављена, поред просвјетне-"општекултурне" и национална "намјена", али и одређење према културно-политичком КОНТЕКСТУ (претходећа аустроугарска анексиона владавина, Први свјетски рат, ослобођење и "уједињење" словенских народа у Краљевину Југославију, државу "Срба, Хрвата и Словенаца"). А све у драматичним околностима које су претходиле оснивању Позоришта, након "шестојануарске диктатуре" Краља Александра 1. Карађорђевића, 1929. и новог устројства државе, на девет "бановина", када ће Бања Лука /наредних 10 година/ бити "главни град", иако до тада тек једва (европска) варошица1. Друштвени, политички, али и "национални" план, дати су са уклоном ондашње "бановинске" и југословенске (краљевске) замисли2 и пропаганде:

"Позоришна уметност у Босни и Херцеговини за време четрдесетогодишње аустро-мађарске владавине била је од стране управљача угњетавана и одбацивана, јер се знало да би она у оквиру националног репертоара имала снажан утицај на народни дух/.../ Народно позориште, уопште узев, једна је од најважнијих установа за васпитање народа и омладине, оно је управо пионир културе, уметности и народне мисли/.../ Али, очевидно је, да обзиром на садашње прилике у нашој уједињеној и јединственој држави у којој југословенска идеологија тријумфује на свим странама и има тако снажан корен у народу - та просветна улога нашег позоришта не мора бити од штете по његов највиши смер, по уметност, па с тога с правом очекујемо да се наше позориште увек одржава на потребној висини и да поред осталог што боље васпитава књижевно-уметнички укус публике...

Ето, са таквим погледима ми смо радили на стварању овог позоришта",3говорио је, 18. октобра 1930. године (четрдесет и седам дана од потписивања оснивачког акта!) у намјенски адаптираној згради "Соколског дома", некадашње "Палате Рудовића", први Бан Врбаске бановине Светислав -Тиса Милосављевић, на свечаности отварања првог позоришта не само у Бањој Луци него и у цијелој регији, са више од милион житеља. (Увид у историјски културолошки контекст показује да у цијелој БиХ, у то вријеме, постоји једино још и професионално - народно - позориште у Сарајеву. Или, горко шаљиво: једно позориште на милион душа!)

Историја4 биљежи да су се те вечери на сцени извеле три једночинке: Нушићев Хаџи Лоја5, Одавићева Хеј, Словени6 и Швабићев Повратак (све у режији Димитрија Раденковића, "члана београдског Народног позоришта, као госта", како - дословно - наводимо са аутентичног позоришног плаката; сва три очигледно ПРОПАГАНДНА комада, са позиција владајућег унитарно-југословенског "национализма"). Четири године касније (отворена на сцени Кочићевим Јазавцем пред судом, октобра 1934 - сатиром са политичком "позадином", усмјереном на исмијавање аустроугарске власти, са националних "позиција", ако се и оне не могу подвести под појам националистичког7 ) довршена је нова зграда Позоришта, са именом ДОМ КРАЉА ПЕТРА ПРВОГ ОСЛОБОДИОЦА, под којим дјелује све до избијања Другог свјетског рата. Рекли бисмо, право НАЦИОНАЛНО позориште са "национално-пропагандним" репертоаром.