ПРОЈЕКЦИЈА ФИЛМА "ЉУДСКИ ОКОВИ" У НПРС

Народно позориште Републике Српске вас са задовољством позива на пројекцију филма Џона Кромвела "Људски окови" – сцена “Петар Кочић”, четвртак, 8. јун 2017. године у 20.00 часова (улаз са бочне стране).

УЛАЗ СЛОБОДАН!
 
Разговор о филму након пројекције.
 
Разговор води Славиша Радан, драматург.

Филм је настао по истоименом роману енглеског драматичара и романописца Вилијема Самерсета Мома, рођеног у Паризу, 1874. године. Завршио је медицину у Лондону, па у свом првом роману „Лиза од Ламбета“, објављеном 1897. говори о свом лијечничком искуству. Успио је њиме постићи успјех, али и изазвати проблеме са јавношћу, с обзиром да је описао своја искуства радећи у сиромашним квартовима Лондона - средња класа је сматрала да није у реду да се тако натуралистички описује свијет радника. Ипак, његово најзначајније дјело је роман “О људском робовању” или “Људски окови” (Of Human Bondage) из 1915. који се сматра аутобиографском, или барем полуаутобиографском причом. Роман је први пут адаптиран за филм 1934. у режији америчког глумца и режисера Џона Кромвела - једног од оних који су каријеру отпочели у позоришту. На филму је први пут режирао 1929. Међутим, важно је напоменути да 1933. режира филм “Ана Викерс” (по роману Синклер Луис), чиме, због садржаја филма, код водећих америчких римокатолика изазива скандал. Тако се оснива Католичка легија пристојности (1934) - организација која се бави препознавањем и сузбијањем онога што сматра неприкладним садржајем у филмовима. Иако су дијелови сценарија мијењани (прилагођени насталом „продукцијском кодексу“), и даље се сматрао контраверзним, па је Џозеф Брин, католички интелектуалац, сценарио осудио као "вулгарно увредљив". Стога су људи из удружења произвођача филмова и дистрибуционих кућа, који су надгледали производни кодекс, одбили одобрити сценарио без додатних измјена, но главни је директор филмске компаније RKO одлучио да одбаци њихове превелике захтјеве. Борба око филма "Ана Викерс" била је један од разлога што је 1934. створена још моћнија организација за цензурисање филмова. Слична судбина задесила је и „Људске окове“ - Џозеф Брин је упозорио да је сценарио "високо увредљив", па га је и католичка црква, упркос измјенама, осудила. Међутим, и поред кампање коју су пред премијеру у Чикагу водили локални свештеници, филм је забиљежио рекорд у броју гледалаца у позоришту у коме је приказан – било је то у августу 1934.
 
А о чему филм говори?
 
Прије свега, о мушко-женским односима. И о “љубави” које су нам пуна уста и у којој се искреност третира као слабост. О „љубави“ и њеној фаталности – у којој можда видимо оно што желимо да видимо, а не оно што је заиста пред нама. А понајвише, о снажном утицају сексуалне опсесије на човјека.

 
Славиша Радан


Add this to your website

Репертоар

 

Grad-Banja-Luka

mtel logo

 

 

 

 

bel-tv

 

nezavisne-novine-logo

radio-nes-logo

Kontakt logo-01 sajt