ОДРЖАН ТРЕЋИ СТРУЧНО-НАУЧНИ СКУП НА BLC COLLEGE

У суботу 20. маја са почетком у 10.00 часова на "BLC College" одржан је трећи Стручно-научни скуп под називом Каква је будућност театра? - ТЕАТАР И ИДЕНТИТЕТ.Поздрављајући учеснике Трећег стручно-научног скупа као пратећег програма Театар феста „Петар Кочић“ 2017. године, Ненад Новаковић (Народно позориште Републике Српске) и Младен Миросављевић (директор BLC-a / Banja Luka College) изразили су задовољство што у име домаћина могу да поздраве еминентне госте. Скуп је званично отворила Тања Ђаковић, помоћник министра просвјете и културе у Влади Републике Српске. Водитељ Стручно-научног скупа Раде Симовић у свом уводном излагању назначио је ширину теме и чињеницу да је у пријављеним радовима обухваћен велики број њених аспеката.
 
У раду Скупа учествовало је четрнаест аутора који су презентовали сљедеће радове:

Небојша Брадић:
Културни идентитет и креативне индустрије / радни наслов

Младен Шукало:
Куда плови овај брод? (или Позориште је огледало стварности) / радни наслов

Борис Мишковић:
Театар као идентитет
 
Сандра Баришић:
Значај постојања идентитета позоришта као институције и његовог јачања унутар друштвене заједнице

Вујо Станивук:
Стратешко планирање рада и развоја установа културе (позоришта)

Ратко Орозовић:
Позоришна публика некад и сад – зашто одумире театарска критика

Зоран Хамовић:
Има ли драме у театру? Постистина, идентитети и (не) постојање

Мирослав Мики Радоњић:
Савремени домаћи драмски текст –традиција и идентитет

Наташа Глишић:
Драмски првенци аутентичног женског гласа или савремена драма на сцени Народног позоришта Републике Српске писана женском руком

Раде Симовић:
Идентитет српске драме у Босни и Херцеговини -типолошке аналогије

Славко Милановић:
Национални театар и проблем идентитета

Бранко Брђанин:
Позориште и национални идентитет

Ненад Новаковић:
Национални театар и његов идентитет у сиромашним друштвима у транзицији

Саша Саиловић:
Национална димензија театра и организациони облик њеног остварења

Ауторска сагледавања театра и идентитета акцентована су, између осталог и као: аутентичност културних и националних идентитета и специфичност локалних култура (Небојша Брадић), репертоар као окосница идентитета позоришта, и појединачно и метафорички (Раде Симовић), однос у којем су, између подизања и спуштања позоришне завјесе, као свједоци – глумац и гледалац (Младен Шукало, Ратко Орозовић). Умјесто закључака, некако се наметнуло виђење Бранка Брђанина да се „све мијења и остаје исто“, те да „и кад је било исто и другачије, позориште увијек остаје исто“.

Add this to your website

 

Grad-Banja-Luka

mtel logo

 

 

 

 

bel-tv

 

nezavisne-novine-logo

radio-nes-logo

Kontakt logo-01 sajt