ПРОЈЕКЦИЈА ФИЛМА "ДАМА У КАВЕЗУ" У НПРС

Народно позориште Републике Српске вас са задовољством позива на пројекцију филма Волтера Граумана "Дама у кавезу" – сцена “Петар Кочић”, сриједа, 26. април 2017. године у 20.00 часова (улаз са бочне стране).

УЛАЗ СЛОБОДАН!

Разговор о филму након пројекције.

Разговор води Славиша Радан, драматург.

Априлско вече Филмотеке посвећујемо британско-америчкој филмској, позоришној и телевизијској глумици, јединој живућој из времена класичног Холивуда, Оливији де Хевиленд - 1. јула ове године, обиљежииће свој 101. рођендан. Већини публике, поготово женске, позната је по улози Мелани Хемилтон у “Прохујало с вихором” (1939). Међутим, овог пута ћемо је видјети у једном необичном филму из 1964. године, који је, по свом изласку, забрањиван у Аустралији и Великој Британији. Режирао га је амерички продуцент и режисер серијала и телевизијских филмова, Волтер Грауман.

„Дама у кавезу“ је изразито савремен филм који показује како се свијет мијења у разним својим аспектима. Прије свега, то је дубока социолошка студија у којој Оливија Де Хавиланд тумачи Корнелију, усамљеног представника „цивилизованог свијета“ који на стриндберговски начин неизбјежно изумире. Замјењује га бескрупулозни свијет појединаца приказан у вођи хулигана и његовој пертнерици, а које повезује једна монструозна особина - потпуни недостатак савјести (код нас се паралела може повући са „легализованим“ мноштвом, углавном непросвијећених, послијератних богаташа – данас већином политичара). Корнелија, тј. мисаоно биће, како сама себе назива, јесте физички заробљена у кавезу, међутим, њен много већи проблем је непревазилажење себичности - душевно заробљавање себе у сопственој глави, што се онда одражава и на све оне око ње. Пропаст „мисаоног бића“, тј. тог посљедњег „просвијећеног“, истовремено је и природан али и опомиње да стижу много немилосрднији и да је друштво дефинитивно на ивици провалије. Очигледан доказ је стање у коме се свијет налази данас, педесетак година послије. Филм такође, свјесно или не, предвиђа надолазећи технолошки хаос који настаје појавом радио-апарата као претече данашњих електронских медија и њихове злоупотребе у манипулативне сврхе (у филму лудило усљед сијања страха од Русије). Код нас, у времену социјализма, то није било толико изражено, но зато сада, преласком у „демократију“, пропуштено вишеструко надокнађујемо најпримитивнијим облицима манипулације.

И проблем отуђења је један од аспеката којима се филм бави. Маса која је у сталном кретању и никад не функционише тако да обраћа пажњу на потребе појединаца, који се из овог или оног разлога, нађу ван ње саме. У филму, аларм звони у недоглед... апели појединаца за помоћ, знаци за узбуну, остају непримијећени. На основу поменутог, јасно је да је филм испред свога времена, а такав утисак оставља и својом специфичним стилом који се може назвати и полуексперименталним - поготово у уводној шпици гдје се, спајањем покретних слика које се замрзавају и анимације, са музиком створеном комбинацијом звукова са улице и необичних тонова најсличнијих џезу, ствара нешто веома нетипично.

                                                                                                                                                                                                                                                                 Славиша Радан


Add this to your website

Репертоар

  

Grad-Banja-Luka

mtel logo

 

 

 

bel-tv

 

nezavisne-novine-logo

radio-nes-logo

Kontakt logo-01 sajt